ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СПОРЕДНОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Jovašević Dragan (Правни факултет Универзитета у Нишу), jovashana@ptt.rs

Делатности којима човек повређује, уништава, оштећује, загађује или угрожава животну средину резултат су свесног пропуштања или непримењивања правила, техничких упутстава и стандарда у руковању са бројним опасним изворима енергије и сировина, односно при руковању или поступању на други начин са опасним уређајима – чиме се стварају услови за ризик од акцидената разних врста, обима и димензија, захватајући одређени простор и све што се у њему нађе, у зони дејства овако проузроковане опасности. Такве делатности појединаца и група, па чак и читавих држава представљају недозвољена, забрањена и кажњива, односно деликтна понашања или деликте. Пошто се ради о недозвољеним понашањима у области уређења, чувања, унапређења и заштите човекове животне и радне средине у широј или ужој околини, то се све ове врсте деликата могу назвати еколошким деликтима. Зависно од обима и интензитета проузроковане последице на животну средину, предузете делатности, својства учиниоца деликта и прописаности одређеног понашања у законима и другим подзаконским актима општег карактера, те врсте прописаних санкција, разликује се више еколошких кривичних дела (основних и споредних), а у раду се говори о теоријским и практичним карактеристикама еколошких кривичних дела из споредних закона.

Кључне речи: Животна средина, закон, противправност, деликт, кривично дело, споредно законодавство, одговорност, казна, суд