Архива часописа Европско законодавство


Европско законодавство Vol. 21 No. 80/2022

Општа питања

КОНЦЕПТ „Е-ДЕМОКРАТИЈЕ” КАО САВРЕМЕНИ ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ ПРАВА
Ratomir ANTONOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):13-27
Сажетак ▼
Савремене информационе технологије, рачунарство и информатика постају саставни део савременог живота у Европској унији. Све више у свакодневном животу, али и говору, грађани држава чланица Европске уније срећу се са појмовима попут е-government, из којег даље произилази појам „едемократија” и „е-влада”. Употреба мобилних уређаја, и тзв. паметних телефонских уређаја, у употребу су увели и појмове „м-демократије” и „м-владе”. У наведеном контексту све више се може говорити и о тзв. е-партиципацији грађана, који грађане укључује у демократске процесе у оквиру државних институција, а потом и у оквиру институција Европске уније. Е-партиципација заправо представља поступак укључивања грађана у дискусију о свим актуелним друштвеним питањима. Путем е-партиципације грађани добијају улогу активних актера у политичким процесима. У савременим међународним односима није спорно да интернет, као комуникациони медиј, има врло велики потенцијал. Његови капацитети се свакодневно проширују, па интернет све више добија улогу у очувању демократског поретка. Прогресивна трансформација информационих технологија, вероватно ће повећати садашње капацитете интернета, чиме ће овај медиј добити кључну улогу у стварању новог облика партиципативне демократије, кроз тзв. online учешће.
ИMУНИTETИ ПOСЛAНИКA EВРOПСКOГ ПAРЛAMEНTA
Nikola STANKOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):28-42
Сажетак ▼
У раду се даје приказ парламентарних и персоналних имунитeтa пoслaникa Eврoпскoг пaрлaмeнтa кроз анализу Кoнвeнциjе o функциoнисaњу Eврoпскe униje, Прaвилa прoцeдурe Eврoпскe униje и прaксе Судa прaвдe Eврoпскe униje. Аутор још испитује и мeхaнизмe зaштитe, aли и случajeвe у кojимa сe ти мeхaнизми у слoжeнoм систeму Eврoпскoг пaрлaмeнтa aктивирajу. Полазећи од претходних разматрања, аутор је покушао да изложи заокружену слику специфичног положаја пoслaникa Европског парламента кроз објашњења регулаторних решења којима се утврђује њихов статус и којима се обезбеђују њихови имунитети и привилегије.
СПЕЦИФИЧНОСТИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ
Birsena NUMANOVIĆ DULJEVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):43-51
Сажетак ▼
Република Турска представља трансконтиненталну државу, која је у последње две деценије стекла статус регионалне силе на просторима југоисточне Европе и средње Азије. Позиционирање Републике Турске у међународним односима доста је контроверзно, с обзиром на терет историјског наслеђа, честе војне преврате и настојања да се наметне као хегемон читавом муслиманском свету. Као чланица НАТО, са стационираним нуклеарним оружјем САД и другом по бројности војском у тој алијанси, Република Турска пуних шест деценија неуспешно аплицира за чланство у Европској унији. Њен савремени међународни положај карактеришу лавирања између Руске Федерације и САД, конфликти са Ираном, Сиријом, Јерменијом, пружање војне и хуманитарне помоћи Азербејџану у сукобу у Нагорно-Карабаху и латентна улога посредника у мировним преговорима у сукобу у Украјини. Одмерени приступ турског председника Реџепа Таипа Ердогана у међународним односима допринео је смањењу тензија на Западном Балкану, нарочито у Босни и Херцеговини и у подручју Рашке, што је резултирало учвршћивањем односа са Републиком Србијом.

Законодавство

КРИВИЧНА ДЕЛА ПОВЕЗАНА СА ТЕРОРИЗМОМ И ЗАШТИТА ЖРТАВА ОД ВИКТИМИЗАЦИЈЕ У ПРАВУ ЕУ
Nikola PAUNOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):53-70
Сажетак ▼
Будући да се у данашње време државе суочавају са читавим низом појавних облика кривичних дела повезаних са терористичким активностима, императив је да се овој проблематици посвети посебна пажња. У циљу успостављања адекватног кривичноправног одговора на терористичке претње, на нивоу Европске уније (ЕУ) усвојена је Директива 2017/541 која инкриминише кривична дела повезана са терористичким активностима. Директива посвећује пажњу и специјалним истражним техникама у процесу откривања кривичних дела тероризма, као и заштити жртава од виктимизације. У том смислу, у раду се разматрају феноменолошке форме различитих кривичних дела повезаних са терористичким активностима и испитује се значај који европске правне тековине (acquis communautaire), имају у овој области за Републику Србију. Коначно, анализа указује да примена специјалних истражних техника све више добија на значају у сфери детекције терористичких активности, због чега је неопходно координисаним и правовременим приступом предузети потребне оперативне радње, у циљу раног откривања и препознавања терористичких кривичних дела како би се омогућила адекватна заштита жртава тероризма.
ЕЛЕКТРОНСКО ФАКТУРИСАЊЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Vesna ĆORIĆ, Milica V. MATIJEVIĆ, Ana KNEŽEVIĆ BOJOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):71-91
Сажетак ▼
Директива Европског парламента и Савета 2014/55/ЕУ о електронском фактурисању у поступку јавних набавки доноси значајан напредак у области електронског фактурисања. Пре њеног усвајања постојали су акти Европске уније (ЕУ) који су делом регулисали питања електронског фактурисања. Међутим, ти акти нису били усмерени на унапређење оператибилности стандарда, будући да нису укључивали обавезу пријема електронске фактуре издате у структурираном електронском формату, који омогућава њену аутоматску и електронску обраду. Директивом се намеће обавеза пријема електронских фактура субјектима јавног сектора у одређеним ситуацијама, али не и њиховог издавања, те субјекти јавног сектора и даље могу да прихватају фактуре издате у штампаном облику. Државе чланице слободне су да прошире опсег примене Директиве приликом њеног транспоновања. У оквиру рада представља се најпре сврха доношења Директиве 2014/55/ЕУ, а затим и друге мере ЕУ које су од значаја за електронско фактурисање. Након представљања њихових основних карактеристика, излаже се садржина Директиве која је кључни извор права ЕУ у области електронског фактурисања. Да би се на што потпунији начин сагледао домашај Директиве, у раду се узимају у обзир и документи донети од стране других међународних организација. Анализа се превасходно заснива на анализи правних тековина ЕУ, као и националних аката држава чланица којима је извршена транспозиција Директиве у унутрашњи правни поредак.

Економија, конкуренција, предузетништво

СВЕОБУХВАТНИ СПОРАЗУМ О ИНВЕСТИЦИЈАМА ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И КИНЕ
Duško DIMITRIJEVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):93-105
Сажетак ▼
Од ступања на снагу Лисабонског уговора 2009. године, Европска унијa (ЕУ) покренула је интензивне преговоре за постизање праведнијих решења о слободној трговини са Кином. Будући да је Кина не само најважнији трговински партнер ЕУ већ и њен системски ривал, чија улагања у критична средства, технологије и инфраструктуру носе одређене сигурносне ризике, ЕУ је 30. децембра 2020. године закључила преговоре о Свеобухватном споразуму о инвестицијама (Comprehensive Agreement on Investment) са Кином. Споразум би требало да оконча важност постојећих билатералних трговинских споразума и да омогући већу правну сигурност, а сами тиме и здравије економско окружење унутар саме ЕУ. Споразум предвиђа слободан и равноправан приступ европских инвеститора кинеском тржишту, уз пружање адекватних законских гаранција о националном третману и укидању квантитативних и капиталних ограничења. Изједначавање услова пословања и успостављање нових правила за улагања државних кинеских компанија у ЕУ, уз поштовање међународних радних, технолошких и еколошких стандарда, као и веће транспарентности државних субвенција, могло би довести до побољшања међусобних трговинских односа. Полазећи од наведене претпоставке, аутор студије сматра да је могуће пронаћи одговарајућа решења која би смањила ризике изазване политичким споровима, а који су довели до обуставе процеса ратификације Свеобухватног споразума о инвестицијама науштрб легитимних интереса за постизањем узајамно одрживог економског развоја.
ЕВРОПСКИ ПРАВНИ ОКВИР О ОГРАНИЧАВАЊУ РЕКЛАМИРАЊА ДУВАНСКИХ ПРОИЗВОДА
Filip MIRIĆ, Jelena MLADENOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):106-122
Сажетак ▼
Конзумирање дуванских производа вишеструко је штетно по здравље људи. Поменута штетност санкционисана је и у правном систему Европске уније (ЕУ), на начин да су Европски парламент и Савет 26. маја 2003. године, донели Директиву 2003/33 о усклађивању закона, прописа и административних одредби држава чланица које се односе на оглашавање и спонзорство дуванских производа. Аутори у раду анализирају управо правила инкорпорирана у овој Директиви која се односе на ограничења рекламирања дуванских производа. Како се Директивом регулише и промет дуванских производа у државама чланицама Уније, аутори разматрају следећи компаративни правни приступ као и решења присутана у законодавству Републике Србије која се односе на ову материју. Коначно, долазећи до одређених закључака који указују на ефекте ограничавања оглашавања и спонзорстава дуванских производа у домаћој привреди, аутори указују и на штетне последице промета дуванских производа на јавно здравље.

Финансије

БАНКОOСИГУРАЊЕ У КОМУНИТАРНОМ ПРАВУ
Nevenka VOJVODIĆ MILJKOVIĆ, Milica STOJKOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):123-136
Сажетак ▼
У предметном раду разматра се питање банкоосигурања као кључног дистрибутивног канала услуга животног и неких услуга неживотног осигурања. Анализа се базира на стеченим искуствима и практичној примени банкоосигурања у развијеним земљама и земљама у развоју. Настанак банкоосигурања, према налазу ауторки, требало би посматрати пре свега кроз усаглашеност циљева осигуравача да смање продајне трошкове и повећају приходе, као и кроз циљеве банака да остваре додатне приходе и прошире асортиман банкарских услуга. Законодавство Републике Србије установљава нормативни оквир у којем осигуравајуће компаније имају могућност да своје производе пласирају путем банкоосигурања. Из аспекта комунитарног права, банкоосигурање представља уобичајену банкарску праксу. У том смислу, у раду се анализира пракса банкоосигурања која постоји на тржишту Европске уније. Закључци до којих су ауторке дошле применом статистичко-математичких и других научних метода, као и применом метода логичког закључивања, упућује на одређене предности и недостатке ове праксе, што у крајњем може бити од користи за хармонизацију домаћег законодавства с правом ЕУ.
КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ПОРЕСКИХ СИСТЕМА
Petar MATIĆ, Slavko VUKŠA
Европско законодавство, 2022 21(80):137-149
Сажетак ▼
Порески системи обухватају порезе и пореске облике који играју велику улогу у пословању држава. Ниједан порески систем на свету није исти, због чега се економије међусобно разликуjу по својој пореској политици и структури. Пореском политиком држава може утицати на више економских сегмената, као што су незапосленост, доходак, добит предузећа и прилив инвестиција. Значај и сврха квалитетног управљања пореским системом постаје из дана у дан све већа, а државе кроз порезе и фискалну политику доприносе сопственој одрживости и стабилности. Да би се постигла одрживост и стабилност, пореска и фискална политика морају почивати на начелима праведности, учинковитости, једноставности и издашности. Аутори у раду посвећују пажњу компаративном проучавању пореских система држава чланица Европске уније (ЕУ) и Републике Србије. Анализа обухвата кретање стопа пореза на доходак, пореза на добит и пореза на додату вредност. Индивидуална и синтетичка анализа система указује на видљиве разлике у богатству и пореском моралу. Будући да је Република Србија земља која је последње три деценије пролазила кроз различите макроекономске дисбалансе, аутори сматрају да домаћи порески систем захтева озбиљне фискалне реформе. Реформе су потребне првенствено у делу директног опорезивања (опорезивање дохотка и имовине), јер порези на доходак и имовину немају превелику улогу у целом пореском систему и фискалној политици. Коначно, намера аутора била је да се на основу емпиријских искустава држава чланица ЕУ изведу одговарајуће препоруке нужне за оптимално спровођење фискалне реформе у Републици Србији.

Саобраћај

ОБУКА ПОМОРАЦА ПРЕМА ЗАКОНОДАВСТВУ
Iris BJELICA VLAJIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):151-168
Сажетак ▼
Слободно кретање радне снаге унутар Европске уније (ЕУ), захтева брже и лакше признавање диплома и уверења о достигнутим нивоима знања. Повећање обима коришћења поморског саобраћаја у трговини и стални мањак радне снаге, посебно високо образоване, као и коришћење напредних технологија којим је управљање бродовима аутоматизовано, захтева значајне иновације у погледу обучености помораца. Истовремено, повећање обима коришћења поморског саобраћаја доводи и повeћања поморских несрећа и незгода. Стога, ЕУ користи постојећи међународноправни оквир да би ускладила сопствени правни поредак у складу са међународноправним стандардима. Честе промене условљене технолошким напретком у целој поморској индустрији постављају нове изазове, али дају и могућности за искоришћавање капацитета образовних институција у Републици Србији у погледу е-образовања и учењa на даљину. У предметном раду ауторка је настојала да прикаже активности праћења имплементације Међународне конвенције о стандардима за обуку, издавање уверења и вршењa бродске страже помораца (STCW Конвенција), која је кроз Директиву 2022/993 постала саставни део законодавства ЕУ. Разматрајући усвојена решењa, која би државе чланице требaло да усвоје, ауторка је изложила приказ прописаних захтева који се постављају пред поморце који би желели да плове на бродовима који носе заставу неке од чланица ЕУ. Компаративно, ауторка је представила и стање које постоји у вези усаглашености законодавства Републике Србије са правом ЕУ, као и са међународноправним стандардима које је успоставила Међународна поморска организација (IMO).

Пољопривреда

СТРАТЕГИЈA ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ „ОД ЊИВЕ ДО ТРПЕЗЕ”
Dušan DABOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):169-189
Сажетак ▼
У раду се разматрају решења предвиђена Стратегијом Европске уније (ЕУ), „од њиве до трпезеˮ, кроз компарацију решењa прихваћених у овој области у стратешким документима Републике Србије. Аутор уз примену научне методологије, примењиве за анализу унутрашњег законодавства и права ЕУ, користи и статистичке методе неопходне за пружање релевантних приказа о делотворности усвојених мера. У том смислу, након уводних разматрања, у раду се износи преглед мера којима се ефектуирају решења предвиђена у Стратегији ЕУ. Кроз анализу анекса Стратегије „од њиве до трпезеˮ, аутор пружа адекватна објашњења која се односе на питања од највећег значаја за исправан, здрав и еколошки прихватљих прехрамбени систем ЕУ. Из анализе произилазе закључци према којима је изградња ланца исхране у интересу потрошача и произвођача, ако ти ланци испуњавају климатске и еколошке захтеве. У условима транзиције и промоције глобалних вредности, утицај овог стратешког документа за нашу земљу од велике је важности. На то указује и анализа Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014–2024. године, која упућује на закључак да је наш унутрашњи законодавни поредак углавном усклађен са стандардима ЕУ у овој области. Међутим, сва предвиђена решења из Стратегије ЕУ „од њиве до трпезеˮ, нису до краја изведена, те би могла бити инкорпорирана у наш правни поредак кроз усвајање новог стратешког документа за период 2025–2035. године.

Безбедносна политика

ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ СРБИЈЕ – ДИЛЕМА ЗА ЕВРОПСКУ УНИЈУ?
Jelena ŠULEIĆ, Hatidža BERIŠA, Sandra BOŽIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):191-208
Сажетак ▼
Избијањем рата у Украјини, Србија се нашла на „линији ватре” два глобална геополитичка концепта. Геополитичка блискост са Руском Федерацијом (РФ) и Кином у зони снажног утицаја геополитичке моћи Сједињених Америчких Држава (САД) и евроатлантских интеграционих пројеката – НАТО савеза и Европске уније (ЕУ), ставила је Србију пред бројне политичке, војне и безбедносне изазове. На прелазу између два миленијума, најважнији политички изазов Републике Србије представља питање статуса Косова и Метохије, чије решавање практично блокира њене интеграционе амбиције, сврстава је на страну постсовјетских држава са „окрњеним суверенитетом” и угроженим територијалним интегритетом, што у оквиру савременог европског поретка не доприноси њеном оптималнијем позиционирању, већ је излаже перманентним кризним ситуацијама које не доприносе њеној политичкој стабилности, нити стабилности региона. Тај национални, политички и безбедносни изазов позиционира се високо у спољнополитичкој агенди великих сила и постаје још једна тачка око које се дистрибуира њихова геополитичка моћ. Раскорак између два национална политичка интереса (чланства у ЕУ и очувања територијалне целовитости), присиљава Србију да се позиционира између САД и РФ, што суштински значи прихватање концепта војне неутралности. Да ли ЕУ прихвата овакво опредељење Србије, или то опредељење за ЕУ представља праву политичку дилему – тек остаје да се види, у зависности од кретања и констелације глобалних међународних односа у наредном периоду.
ГЕОПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ ЗНАЧАЈ ВОДЕ КАО ЕСЕНЦИЈАЛНОГ РЕСУРСА 21. ВЕКА
Slobodan NEŠKOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):209-218
Сажетак ▼
Вода представља природни ресурс који је од есенцијалног значаја за опстанак човечанства. У савременом геополитичком и безбедносном окружењу, вода постаје стратешки битан природни ресурс чија експлоатација одређује правце друштвеног развоја, али и друштвених криза, политичких спорова, па чак и оружаних сукоба. Фокусирајући се на значај воде на почетку 21. века, аутор у расправи разматра безбедносне проблеме везане са управљањем и заштитом вода. Ова тема постаје све више актуелна током процеса приступања Европској унији (ЕУ), будући да су проблеми везани за заштиту вода, и животне средине уопште постали све израженији. Следствено је и испуњење безбедносних стандарда ЕУ у области вода све важнији услов европских интеграција. Полазећи од претпоставке по којој ће вода временом постати један од највећих геополитичких и безбедносних изазова за читав свет, аутор долази до закључка да за њено рационално коришћење ваља унети нешто више реда, тј. правила која би била примењена на унутрашњем плану како би државе могле оптимално располагати водним ресурсима. Посебни напори који се чине на нивоу ЕУ и Уједињених нација, али и других релевантних међународних организација и тела, само говоре у прилог оваквом размишљању које води рачуна о очувању националних интереса и међународне безбедности.

Образовање и култура

ЗНAЊE И OБРAЗOВAЊE – ПOКРETAЧ TEХНOЛOШКOГ, ДРУШTВEНOГ И EКOНOMСКOГ НAПРETКA
Ljiljana M. MUDRINIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):219-240
Сажетак ▼
Европска унија (ЕУ) улаже огромна средства за развој фундаменталних и примењених наука. Фундaмeнтaлне и примeњeне нaуке одувeк су мeњaлe свeт нa бoљe разрешавајући конкретна друштвена питања и прoблeмe. Знaњe je постало стратешки рeсурс у државама чланицама ЕУ, а тржиштe знaњa дoбило је знaчajну улoгу у постизању eфикaснoг упрaвљaњa. Познато је да је друштво знања настало као последица научно-технолошког развоја. Социјални развој кондициониран је многобројним социјалним и економским детерминантама. Ове детерминанте убрзано се мењају, због чега се развој условљава континуираним учењем и стицањем нових знања. У том смислу, образовање, професионално усавршавање и стицање нових знања, вештина и способности, омогућавају ефикаснију примену знања у пракси. Савремено европско друштво на том плану развија различите концепте учења који нису стриктно везани за институционалне, већ и за неинституционалне информационе моделе учења и стицања знања. Ти модели oмoгућавају непрестано учење и усавршавање, те шире укључивање у друштвене токове. Нови модели дoпринoсe добробити и рaзвojу европског друштвa у цeлини. На том плану, ауторка у раду испитује улогу знања и образовања у технолошком, социјалном и економском развоју друштва. Друштвени развој и напредак битни су предуслови за постизање чланског статуса у ЕУ, али и за укључивање држава кандидата у „Европско друштво знања”.
ЗНАЧАЈ И УЛОГА МЕДИЈА У ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Jelena TUCAKOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):241-254
Сажетак ▼
У предметном раду осветљава се значај медија у процесу европских интеграција. Акценат се ставља на контролу овог процеса и изградњу поверења. Такође се испитују се и претње које доноси евроскептицизам, развој антиевропске климе, као и питање медијског плурализма. Истраживачки методи усмерени су на доказивање хипотезе да су медији неизоставни елемент у стварању подршке процесу евроинтеграција. Основни аспект рада отуд је идентификовање и истраживање предности и недостатака медијског уплива у овај политички процес. Из досадашње праксе показало се да медији имају неоспорно значајну улогу у процесу креирања и пласирања информација које се односе на напредовање држава кандидата у приступању Европској унији (ЕУ). Из извршене анализе, произилазе одређени закључци који указују да улога „мејнстрим” медија у информисању јавности о свим значајним аспектима овог процеса није занемарива. Ако се сагледају активности релевантних актера у процесу приступања Србије ЕУ и доношењу стратешких одлука које се тичу хармонизације домаћег законодавства са правом ЕУ, онда се може закључити да медији служе не само за пласман партикуларних информација о европским интеграцијама, већ и за континуирано и свеобухватно едуковање јавности о начинима остваривања овог процеса. Свеобухватно медијско осветљавање овог процеса уз доношење медијских стратегија доприноси формирању амбијента довољно отвореног за дијалог, спровођење потребних системских реформи и остваривање активности нужних за стицање статуса равноправног члана ЕУ.

Судска пракса

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ У ДОКТРИНИ НЕМАЧКОГ УСТАВНОГ СУДА: ЧИЈА РЕЧ ЈЕ ПОСЛЕДЊА?
Žaklina NOVIČIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):255-278
Сажетак ▼
Предметни рад разматра проблематику европских интеграција у судској пракси Савезног уставног суда Немачке (Bundesverfassungsgericht). Анализа обухвата јуриспруденцију која је развијана према принципу првенства права Европске уније (ЕУ) у односу на национална права држава чланица, а од чијег апсолутног важења је Савезни уставни суд постепено одступио. Поменута пракса Савезног уставног суда датира још од средине седамдесетих година 20. века, а њоме је обухваћен читав низ случајева који су се тицали заштите основних људских права. Отуд је, путем резерве „све док” (Solange), Савезни уставни суд Немачке изградио праксу која му је послужила да након великих ревизија Оснивачких уговора ЕУ (из Мастрихта и Лисабона), приступи оспоравању деловања институција ЕУ. Кроз конструисање нових резерви – „уставни идентитет” и ultra vires, Савезни уставни суд је оспорио апсолутно првенство права ЕУ. Коначно, актуелни спорови пред овим Судом, везани за хитан програм откупа обавезница током пандемије од стране Европске централне банке, довели су до пресуде којом се деловање ове институцијe ЕУ, али и Суда правде, проглашава за деловање ultra vires. Ипак, актуелна немачка Влада дала је уверавање Комисији ЕУ да то неће бити преседан и да ће такав тренд бити заустављен. Одговор немачког Савезног уставног суда очекује се крајем 2022. године.
ПРИНЦИПИ НЕПОСРЕДНОГ ПРАВНОГ ДЕЈСТВА И СУПРЕМАТИЈЕ ПРАВА ЕУ У ПРАКСИ СУДА ПРАВДЕ
Nikola DRAGOJLOVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):279-292
Сажетак ▼
У предметном раду разматра се пракса Суда правде Европске уније (ЕУ). Пажњу аутора привлаче одлуке у којима је Суд правде развио неке од фундаменталних принципа на којима почива право ЕУ, попут начела супрематије права ЕУ, према којем ово право има приоритет над било којим националним законом који је с њим у супротности, као и да се право примењује како у односу на претходно тако и на будуће законодавство држава чланица. Суд правде је својим одлукама увео још једно значајно начело које се односи на непосредно правно дејство права ЕУ у државама чланицама. Према овом начелу омогућава се директна примена права ЕУ према појединцима, што конкретно омогућава да појединци имају могућност да остваре своја права која из њега проистичу пред националним судовима држава чланица. У раду је дат приказ најзначајнијих случајева из праксе Суда правде, уз правну анализу усвојених ставова. Аутор апострофира налазе Суда изнете у случајевима Van Gend en Loos (1963), Costa v. ENEL (1964) и Simmenthal (1978), указујући на њихов значај за еволуцију права Европских заједница и ЕУ. У закључним разматрањима, аутор је изнео генералну оцену доприноса јуриспруденције Суда правде за развој основних принципа и права ЕУ.

Прикази

ДИГИТАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ У ЕВРОПИ: ПРАВО, РЕГУЛАТИВА И УПРАВЉАЊЕ
Milena MITROVIĆ
Европско законодавство, 2022 21(80):293-296