Сажетак ▼

Еворпа је погођена ратом у коме учествују две велике европске земље – Русија са 144 и Украјина са 45 милиона становника. Реч је о значајним светским произвођачима енергената и житарица. Последице рата осећају сви становници Европе, пре свега кроз раст цена, инфлацију и пад стопа привредног раста. Док обе стране остају одлучне при својим позицијама, у исто време поједине истакнуте дипломате, попут Хенрија Кисинџера (Henry Kissinger), заговарају повратак дипломатије на међународну сцену. Одржавање светског мира и стабилности у условима пролиферације нуклеарног наоружања, захтева суптилну вештину прављења компромиса, али и постојање свести о сопственим ограничењима.

Сажетак ▼

Ауторка у раду испитује значај и историјску креацију великих европских кодификација грђанског права, које су својим примерима утицале на развој грађанскоправних система у многим држава света. Користећи се правном методологијом, посебно историјским, догматским, нормативним и компаративним методима, ауторка је настојала да пружи адекватна објашњења различитих теоријских и практичних приступа у развоју и кодификацији европског грађанског права како би осветлила функционалне односе између грађанскоправних система европских држава који су интегрални делови једне Европске грађанске кодификације „у настајању”. Оваквим приступом, ауторка је успела да укаже и на односе који постоје између националних грађанскоправних система и права Европске уније (EУ), за које важи инхерентно начело примата правних тековина (Acquis Communautaire). Настојећи да кристализује правне приступе и концепте усвојене у различитим државама чланицама ЕУ, ауторка је пружила смислена објашњења о позицији Српског грађанског законика (СЗГ) у односу на грађанскоправне системе неких европских држава.

Сажетак ▼

У раду се анализира концепт интересних лобистичких група, њихово појмовно одређење, начини деловања и односи са другим субјектима. Аутор указује на везе које постоје између интересних група унутар институција Европске уније (ЕУ) и Републике Србијe, а које персонификују односе моћи. Деловање интересних група углавном зависи од њихове организованости, материјалних капацитета и циљева које те групе желе да остваре, односно од интереса и моћи лица за чије интересе лобирају и чије интересе заступају. Предности деловања интересних група произилазе из чињенице да се одређене делатности могу брже и ефикасније реализовати кроз њихово лобирање. Лобирање је организована и комплексна активност која је конципирана ради реализације интереса појединаца и држава. То је политичка и комуникацијска област која по правилу изазива бројне расправе и дебате. Лобирање у многим земљама још увек има негативне конотације, нарочито због скромног законодавства. Лобирање је, пре свега, изузетна вештина, а потом и савремена научна област. Интересне групе и професионалне лобистичке организације делују у државним институцијама држава чланица и држава кандидата за приступање ЕУ (укључујући и институције Републике Србије), у оквиру самих институција ЕУ, као и у оквиру институција других међународних организација. У раду се анализира начин деловања интересних лобистичких група у главним телима ЕУ – Европској комисији, Европском парламенту и Савету.

Сажетак ▼

Упркос интензивном присуству Европске уније (ЕУ) у региону Западног Балкана од почетка деведесетих година и примени политике проширења, која важи за најуспешнији механизам њене спољне политике, процес интеграције ових држава тече изузетно споро. Не занемарујући вишеструке слабости западнобалканских држава, које несумњиво ограничавају њихове капацитете за спровођење реформи, у раду се посебна пажња посвећује анализи политике условљавања коју ЕУ примењује међу државама овог региона, како би се објаснио неуспех њене трансформативне моћи. Ослањајући се на теоријски модел спољних подстицаја аутора Шимелфенига и Седелмајера, рад анализира проблем некредибилног условљавања од стране ЕУ, присутног у условима замора од проширења и измењене улоге ЕУ у региону, одређене постојањем дилеме „стабилност – демократија”. У том контексту, усвајање нове методологије преговора о приступању имало је за циљ превазилажења постојећих проблема кроз ревитализацију политике проширења, а отварање Кластера 4 у преговорима са Републиком Србијом први је случај њене примене. Основна хипотеза у раду је да у условима замора од проширења ЕУ и измењених геополитичких околности, отварање Кластера 4 представља, пре свега, подстрек за Србију да остане на европском путу. С друге стране, из визуре ЕУ, отварање овог Кластера треба да посведочи о успеху нове, ревидиране методологије. На тим основама ауторка указује на ограничене домете нове методологије преговора, и потенцијалне импликације даље праксе некредибилног условљавања држава Западног Балкана. У раду је коришћена научна метода анализа садржаја релевантних правних и политичких извора.

Сажетак ▼

Утицај пандемије Covid-19 представља један од најобимнијих изазова за новију историју постојећег глобалног поретка. Без обзира на економску, политичку и војну моћ, државе су суочене са „невидљивим непријатељем” који систематски утиче на њихову унутрашњу инфраструктуру, али и на међународни поредак вишеструко урушавајући нормално функционисање постојећег економског система. У раду се анализирају активности надлежних институција Републике Србије у борби против Covid-19, као и перспективе европских интеграција у измењеним околностима које је са собом донела ова пандемија. Компаратвиним приступом аутор још анализира и сарадњу Србије са Европском унијом (ЕУ) и другим актерима међународних односа, попут Руске Федерације и НР Кине. Рад је фокусиран на испитивање извештаја Европске комисије за 2020. и 2021. годину, односно на анализу садржаја ових докумената кроз коју би требало одговорити и на питања – да ли је Србија током пандемије напредовала на путу ка ЕУ, на који начин је ЕУ подржала Србију у борби против пандемије и како је ЕУ оценила сарадњу Србије са НР Кином и Руском Федерацијом у области превазилажења пандемијских изазова, односно да ли се ова сарадња третира као сметња за европски пут Србије? Коначно, рад као студија случаја у теоријском смислу треба да пружи реалистичне погледе о односу ЕУ према земљама кандидатима за пријем у ову организацију.

Сажетак ▼

Убрзни развој дигиталне технологије и почетак масовног коришћења интернета крaјeм 20. и почетком 21. века допринели су да најразличитији садржаји путем интернета постану глобално допступни. Управо захваљујући интернету, класичан концепт заштите интелектуалних добара заснован на систему национално територијално ограничених права доведен је у питање. Будући да свака радња која се предузима на интернету аутоматски пробија националне границе, тј. има глобално дејство, остваривање и заштита права од стране титулара отежана је у погледу права интелектуалне својине. С обзиром на динамику развоја дигиталне технологије и изазове које она носи, Европска комисија је у новембру 1998. године предложила доношење директиве чија би сврха била уређење услуга информационог друштва. Директива (ЕЗ) бр. 2000/31 о неким правним аспектима услуга информационог друштва, посебно електронске трговине у оквиру унутрашњег тржишта, донета је 8. јуна 2000. године. Одељак IV Директиве посвећен је одговорности пружалаца услуга посредовања. Исти предвиђа услове које мора испуњавати пружалац услуге, тј. интернет посредник, да би могао да ужива имунитет, односно искључење одговорности (тзв. режим сигурних лука). Законодавни оквир Републике Србије у овој области у потпуности је усклађен са правом ЕУ.

Сажетак ▼

Крајем 20. века Европска унија (ЕУ) започела је стварање Заједничке одбрамбене и безбедносне политике (ЗОБП), како би ојачала свој положај на глобалном нивоу. Један од аспеката ЗОБП-а јесте и превазилажење препрека на заједничком тржишту војне или одбрамбене опреме. Ово тржиште је регулисано низом процедура које укључују поступке јавних набавки из области одбране. Јавне набавке у области одбране по правилу се спроводе у складу са опште прописаним регулативама о јавним набавкама које важе за набавке услуга, добара и радова најразличитијих врста. Одређена ограничења и специфичности јавних набавки у области одбране произилазе из самих специфичности делатности војне и одбрамбене индустрије, тако да су за услуге добра и радове из ове области могућа и одређена одступања која претпостављају строга правила и објашњења. Ово се, пре свега, односи на уверења и потврде којим се гарантују заштита поверљивости података, испуњавање стандарда или националних правила под којима је могућ извоз појединих робних артикала. Циљ рада је да приближи предмет и поступак ових набавки и решења која су дата у европском и домаћем законодавству. При томе су коришћени метод анализе садржаја и упоредни метод како би се појаснили основни појмови и ток поступка и извшило упоређивање европског и домаћег законодавства. На основу спроведне анализе показало се да је Република Србија испунила обавезу да усагласи своје законодавство у области јавних набавки са правом ЕУ (преговарачко Поглавље 5). На овај начин, омогућено је учешће домаћим правним лицима у поступцима јавних набавки који се воде на територији ЕУ, као и правним лицима са седиштем у ЕУ да узму учешће у поступцима јавних набавки у Републици Србији.

Сажетак ▼

Последњих неколико деценија веза између поштовања људских права, заштите животне средине и климатских промена доводи се све више у везу са пословањем предузећа. Појам одрживог пословања који је постао препознатљив на глобалном нивоу у непрестаном је процесу развоја. Одрживо пословање у потпуности је усклађено с циљевима и принципима ЕУ (ЕУ). Рад анализира Предлог Директиве Европског парламента и Савета о дужној пажњи за одрживо пословање. Када Директива буде усвојена, државе чланице имаће обавезу да обезбеде такве услове да предузећа која послују на унутрашњем тржишту редовно доприносе одрживом развоју спречавањем и ублажавањем потенцијалних или стварних негативних последица на људска права и животну средину. Директива ће створити правну сигурност на нивоу ЕУ и побољшати приступ правним лековима за лица која су погођена негативним последицама деловања предузећа на људска права и животну средину. Ауторке се осврћу на претходне мере ЕУ које су се бавиле питањем дужне пажње и одрживог пословања и указују на њихове недостатке. Оне указују на значај, циљеве и новине који Предлог Директиве о дужној пажњи за одрживо пословање доноси. С друге стране, ауторке истичу и одређене недостатке у Предлогу Директиве на које институције ЕУ нису обратиле довољно пажње, а што може изазвати нежељене ефекте у пракси.

Сажетак ▼

У раду се даје упоредноправни преглед казнене политике у земљама југоисточне Европе, у циљу анализе кривичноправне нормативе, њихове синхронизованости и усклађености са правним стандардима и пенолошком праксом присутном у Европској унији (ЕУ). Свим наведеним правним системима својствено је укидање смртне казне, што је један од стандарда казненог права ЕУ. Следствено, то значи да су све ове земље усвојиле политику хуманизације кажњавања која за циљ има ресоцијализацију и превенцију. Разлике између упоређиваних казнених система налазе се у дужини трајања најтеже затворске казне, као и примене олакшавајућих и отежавајућих мера у случају постојања олакшавајућих или отежавајућих околности. У раду је испитано и дејство условне осуде која представља посебну привилегију за оне осуђенике који су први пут починили кривично дело. Коначно, анализа указује да сви размотрени казнени системи почивају на правним основама на којима се темеље и савремени правни системи у државама чланицама ЕУ. У том смислу, ови казнени системи прате правне трендове у области казнене политике држава чланица ЕУ, и настоје да у великој мери антиципирају правне пенолошке стандарде ЕУ кроз ојачавање међународне правосудне сарадње и кроз хармонизацију домаћег законодавства са правом ЕУ.

Сажетак ▼

Различити инструменти прилива страног капитала имају различите утицаје на макроекономску величину земаља у транзицији. У предметном раду аутори су настојали доказати ову хипотезу кроз квантитативну и статистичку анализу користећи се одговарајућим економским моделима. Поступност у излагању, посвећивање значајне пажње разматрању економске суштине елемената презентираних модела, као и коришћење релативно реалних примера кроз студију случаја (на примеру Босне и Херцеговине), послужило је ауторима за илустровање теоријских ставова и закључака о значају страних директних инвестиција (СДИ), на економски развој и раст земаља на путу ка Европској унији (ЕУ). Разматање међусобне корелације различитих економских фактора и варијабли које детерминишу овакав утицај СДИ на економски развој тзв. земаља у транзицији, указао је и на неке друге релације које постоје између глобалних економских токова и прилива страног капитала. Прилив страног капитала, према мишљењу аутора, морао би бити контролисан инструментима економске политике, али и осталим инструментима који су државама на располагању. Позитиван утицај који страни капитал има на економски развој генерално подразумева планско и рационално коришћење одобрених средстава. То може бити од значаја и приликом процењивања улоге страних капиталних инвестиција које долазе из земаља ЕУ, будући да је њихова улога у већини случајева од пресудног значаја за развој економија држава кандидата за пријем у ЕУ. Економија Србије у том смислу није никакав изузетак, а прилив инвестиција из ЕУ говори у прилог њених развојних капацитета и бржег напредовања ка јединственом европском тржишту.

Сажетак ▼

Избиjaњeм пaндeмиje Covid-19 oпaснoст oд eрoзиje мeђунaрoднoг eкoнoмскoг пoрeткa знaтнo je пoвeћaнa. Многобројне хибридне претње, уз негативне и вишедимензионалне „дoминo eфeкте” најновије употребе силе у Украјини, прeте дa угрoзе глaвнe oсoбeнoсти пoстojeћeг живoтa нa Зeмљи, укључуjући и цeлoкупaн свeтски eкoнoмски пoрeдaк. Будући дa кризa нe пoзнaje грaницe, oвa oпaснoст пoстaje мeђунaрoднa рeaлнoст кoja сe мaнифeстуje у низу знaчajних eкoнoмских пoрeмeћaja у глoбaлним лaнцимa снaбдeвaњa, у дeстaбилизaциjи зajeдничкoг тржиштa и у oгрoмним губицимa у кључним сeктoримa индустриjскe прoизвoдњe, eнeргeтикe и услужних дeлaтнoсти. Снaжaн рeцeсиjски удaр индукoвaн прво здрaвствeнoм, а потом и политичком кризoм имao je зa пoслeдицу пaд БДП-a и увeћaњe jaвнoг дугa у пoприличнoм брojу зeмaљa. Нeгaтивни eкoнoмски eфeкти пoстaли су свe видљивиjи и нa свeтскoм тржишту кaпитaлa. Пoгoршaњe стaњa у финaнсиjскoj oблaсти oдрaзилo сe и нa сoциjaлну сигурност у свeту, штo je укaзaлo нa нужнoст хитнoг и снaжниjeг мултилaтeрaлнoг oдгoвoрa утeмeљeнoг нa jaсним и трaнспaрeнтним прaвилимa и принципимa зaснoвaним нa сoлидaрнoсти, зajeдништву и мeђунaрoднoj сaрaдњи. Eврoпскa униja (ЕУ), кao другa пo вeличини глoбaлнa eкoнoмиja, прeузeлa je на том плану вoдeћу улoгу блискo сaрaђуjући сa кључним међународним институцијама. С oбзирoм нa димeнзиje пoрeмeћaja у систeму мeђунaрoдних eкoнoмских oднoсa, ЕУ сe прилaгoђaвa нaстaлoj ситуацији дајући приoритeт зajeдничкoj сaрaдњи и предузимању oдлучних aкциjа нa сaнирaњу нeгaтивних последица eкoнoмскe кризe кроз усвajaњe стрaтeшких дoкумeнaтa и акционих планова. У том погледу, сасвим сигурно најзначајнији документи су: „Eврoпски зeлeни план” и „Слeдeћа гeнeрaциjа Eврoпскe униje”, којима се утврђује aгeнда за трансформацију eврoпскe приврeдe у „зeлeну економију”.

Сажетак ▼

Рад анализира најзначајније измене и последице приступања Европске уније (ЕУ) Женевском акту Лисабонског споразума о именима порекла и географским ознакама (Женевски акт). Усвајањем Женевског акта ЕУ је проширила политику заштите имена порекла и географских ознака на глобални ниво. Након усвајања Уредбе (ЕУ) 2019/1753 земље чланице ЕУ имају бољу могућност заштите ознака географског порекла, пре свега традиционалних прехрамбених производа. У раду се детаљније испитују елементи, структура и начин како је правно регулисана заштита ознака географског порекла у ЕУ. Посебан фокус у анализи дат је решењима из Уредбе (ЕУ) 2019/1753 чији домен примене обухвата државе чланице и треће земље. Истраживање указује на предности свеобухватне заштите имена порекла и географских ознака на тржишту ЕУ. Међутим, заштита се односи превасходно на традиционалне пољопривредне производе (вина, сиреве, жестока пића и др.), а не на свеобухватну заштиту непољопривредних традиционалних производа.

Сажетак ▼

У предметном раду ауторка се бави анализом тзв. Споразума о отвореном небу. Из студије произилази да се у свакодневној пракси овај Споразум поистовећује са Споразумом о Заједничком европском ваздухопловном подручју, што према схватању ауторке није исправно. Посебну забринутост изазива чињеница да се у званичним објавама државних органа Републике Србије чини иста грешка. У образложењу овог случаја, ауторка посвећује пажњу истраживањима актуелних промена које се одвијају на тржишту цивилног ваздухопловства у свету. Притом, она покушава да осветли нове изазове и ризике са којима се суочавају национални авио-превозници у државама Западног Балкана услед спровођења политике придруживања Заједничком европском ваздухопловном подручју. На методолошки приступачан начин, ауторка разматра могућност националних авио-превозника за постизањем одређених бенефита у поменутим околностима, а на европском ваздухопловном тржишту. У раду се наглашава да национални авио-превозници из земаља Западног Балкана могу добити пун приступ овом тржишту тек пошто окончају транзицију, тј. усаглашавање са прописаним процедурама и стандардима Европске уније (ЕУ). Иако ова фаза усаглашавања може бити успешно завршена, постоји увек ризик да нека од држава чланица не дâ одобрење националним авио-превозницима да користе наведена права. С друге стране, авио-превозници из ЕУ имају право на „отворено небо” над Западним Балканом за позиционирање својих компанија.

Сажетак ▼

У Европској унији (ЕУ) одавно тече расправа о потреби успостављања система управљања кризама. У оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (Common Foreign and Security Policy – CFSP) предвиђени су механизми за управљање кризама, захваљујући којима ЕУ поседује капацитете да се супротстави безбедносним ризицима и претњама. То је видљиво кроз безбедносни менаџмент цивилних и војних мисија и операција ЕУ у свету. С друге стране, постоји и тзв. корпоративни аспекти безбедности где се менаџерска функција остварује на микроплану у европским привредним друштвима и другим корпоративним организацијама. Предметни рад управо је посвећен анализи корпоративне безбедности и корпоративном безбедносном менаџменту. У постмодерном периоду постоји тренд раста различитих безбедносних претњи и изазова који попримају малигне формате са непредвидивим последицама. У комбинацији са традиционалним претњама нови облици прете да озбиљно угрозе интересе корпоративних организација. Стога је било потребно установити систем корпоративне безбедности и безбедносног менаџмента како би се потенцијалне опасности спречиле. Корпоративни безбедносни менаџмент обухвата и проблематику управљања кризама, чији су узрочници поред човека често и природне појаве. На подручју Западног Балкана, које је иначе политички и економски трусно, примена корпоративног безбедносног менаџмента и кризног управљања има посебну важност јер се њима отклањају потенцијални безбедносни ризици за нормално одвијање пословних активности корпорација.

Сажетак ▼

Као земља која се налази у процесу придруживања Европској унији (ЕУ), Србија је у претприступним преговорима, а према Поглављу 22 „Регионална политика и координација структурних инструмената”, остварила je умерени напредак. Како Поглавље 22 још увек није отворено, Србија може имати на располагању само она средства која ће јој тек бити дата на коришћење након приступања ЕУ. Дакле, Србија тек треба да усвоји правни оквир за кохезиону политику док се затварање поменутог Поглавља може очекивати онда кад Европска комисија оцени да је Србија добро припремљена за транспарентно програмирање и управљање средствима из европских фондова. Што се тиче програмирања, Србији се сугерише да се развојни план, који представља правну основу за политику регионалног развоја, усвоји у најкраћем могућем року. Наиме, ЕУ очекује да Србија овим планом валоризује своје развојне потенцијале на регионалном плану. Будући да у међувремену није дошло до усвајања развојног плана, Србија је усвојила Стратегију паметне специјализације за период од 2020. до 2027. године. Захваљујући овој Стратегији изршена је валоризација развојних потенцијала региона у Србији. Србији је овим поводом сугерисано да приступи изради Стратегија паметне специјализације у фази када се приближи приступању ЕУ. Разлог томе јесте одлагање доношења стратегија паметне специјализације као једног од услова за коришћење средстава из Европских структуралних и инвестиционих фондова (ЕСИФ), као и време које је потребно за суочавање са феноменом „институционалног парадокса везаног за паметну специјализацију”.

Сажетак ▼

Савремене економске токове карактеришу континуиране промене у свим гранама глобалне економије, а посебно у сфери економских интеграција. Таква ситуација има своје реперкусије и на функционисање држава које своју позицију у глобалној економији граде на бази различитих трговинских, економских и политичких савеза и организација. Добар пример представљају и европске интеграције кроз које су европске државе постале део једне супранационалне организације – Европске уније (ЕУ). Интегрисање европских држава у ЕУ потенцирано је не само политичким већ и економским разлозима, пре свега обезбеђењем одрживог економског развоја и флексибилне социјалне сигурности у домену рада. Увећање економске међузависности у Европи указало је на чињеницу да класични концепт државе благостања више није прихватљив, будући да не може да пружи рационалне одговоре за растуће социјалне потребе запослених изражене током економских криза и озбиљних друштвених поремећаја. Проналажење нових идејних решења за регулисање поменутих ситуација претпоставља примену концепта „флексигурности”, која има за циљ проналажење компромиса између флексибилности тржишта рада и социјалне сигурности. У раду се разматрају различити аспекти овог концепта уз студију случаја примера Данске, све у намери да се ближе осветле теоријски и практични домети функционисања „флексигурности” у ЕУ.

Сажетак ▼

Повеља о основним правима један је од основних правних аката Европске уније (ЕУ), којим се штите основна људска права. У раду ће бити анализиран правни домашај Повеље, односно њена примена у кривичним стварима, имајући у виду материјалноправне и процесноправне аспекте овог међународног правног инструмента. Функционални приступ у истраживању, према мишљењу аутора, доприноси потпунијем сагледавању људских права садржаним у правном систему ЕУ, али и националном праву Републике Србије, што је од посебног значаја у процесу придруживања Србије овој супранационалној међународној организацији.