Архива часописа Европско законодавство


Европско законодавство Vol. 20 No. 76/2021

Садржај

ПОЈАМ „ЕВРОПСКИХ ВРЕДНОСТИ”: ИЗМЕЂУ СНАЖНЕ ПРОКЛАМАЦИЈЕ И СУШТИНСКЕ НЕОДРЕЂЕНОСТИ
Miloš JOVANOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):5-30
Сажетак ▼
Појам „европских вредности” широко је распрострањен и присутан у јавном дискурсу, али је истовремено и парадоксално суштински неодређен. Његово нормативно јачање у европским уговорима последица је снажне потребе да се Европска унија вредносно утемељи, да се изгради европски идентитет и тиме легитимише европска изградња. Упитно је, међутим, да ли вредности које су дефинисане чланом 2 Уговора о Европској унији могу послужити таквом циљу, с обзиром на њихов висок степен општости и чињеницу да се наведене вредности – које заправо представљају начела са даљом правном разрадом – могу наћи у различитим правним системима у државама широм света. Више од тога, поставља се питање нису ли наведене вредности, и начин на који се оне примењују унутар ЕУ, заправо одраз доминантне индивидуалистичке идеологије и као такве показатељ одређене врсте цивилизацијске декаденције (западне) Европе. Проблеми са којима се суочава ЕУ и њене државе чланице у погледу интерне геополитике односно имиграционе политике недвосмислено указују на такву могућност.
EUPAN И CAF КАО СМЕРНИЦЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ
Marko NOVAKOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):31-42
Сажетак ▼
Администрација представља инхерентни део сваке државе и њен неопходан елемент – и као што се државе разликују по уређењу, степену демократије и владавине права, тако се разликује и ефикасност њихових администрација. Оно што је сигурно јесте да се из искуства других администрација може доста научити па и имплементирати, јер је природа администрације довољно слична. У овом раду аутор ће указати на значај и потенцијал ЕУПАН мреже за Републику Србију, као и систем управљања квалитетом за институције јавне управе – CAF.
ЗАШТИТА ИМОВИНСКО-ПРАВНИХ ИНТЕРЕСА НА УПОРЕДНОМ ПРИМЕРУ БИВШИХ РЕПУБЛИКА СФРЈ
Dragan MARKOVIĆ, Danilo KOVAČ
Европско законодавство, 2021 20(76):43-55
Сажетак ▼
Циљ истраживања је организација и надлежност установа које се баве заштитом имовинско-правних интереса у бившим републикама СФРЈ. До сазнања о овоме дошло се првенствено применом правно-догматског метода, а тамо где се то сматрало потребним и упоредноправним, правносоциолошким и филозофским методима. Истраживање је резултирало сазнањима о позицији установа које се баве заштитом имовинско-правних интереса у државама насталим од бивших република СФРЈ, њиховој организацији и надлежности, начину избора, делокругу рада као и различитости која се, пре свега, огледа у позиционирању правобранилаштва уз једну од грана власти. У закључку су сумирани резултати и дате препоруке.
ОДЛУКА КОМИСИЈЕ О СПРОВОЂЕЊУ (ЕУ) 2019/1310 ОД 31. ЈУЛА 2019. КОЈОМ СЕ УТВРЂУЈУ ПРАВИЛА О РАДУ ЕВРОПСКОГ ФОНДА ЗА ЦИВИЛНУ ЗАШТИТУ И Реск ЕУ
Aleksandar JAZIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):57-67
Сажетак ▼
Европска унија улаже константне напоре у јачање организације цивилне заштите како би се ефикасније заштитили животи људи, материјална добра, економски капацитети и животна средина. Током времена је примећено да се природа ванредних ситуација променила и да је потребно унапређење система цивилне заштите Европске уније. Зато је Европска унија предузела одређене кораке како би ојачала сопствене капацитете и била спремна да пружи ефикасан одговор у случају ванредне ситуације. Било је потребно ојачати капацитете превенције, припреме и ефикасног одговора на ванредне ситуације. У том циљу, ЕУ је реформисала постојећи систем у области организације расположивих капацитета и формиран је Европски фонд за цивилну заштиту. Поред тога, ЕУ је желела да умањи недостатке у самом систему цивилне заштите и да истовремено очува његову ефикасност. Зато је формиран Реск ЕУ као резерва капацитета којима треба да се ефикасно одговори на ванредне ситуације и катастрофе. Европска комисија има руководећу улогу у организацији и функционисању ова два дела система цивилне заштите. Њихово функционисање одвија се на добровољној бази, а одлуке се доносе у међусобној координацији Европске комисије и држава чланица.
КОДЕКС ДОБРОГ АДМИНИСТРАТИВНОГ ПОНАШАЊА ЗА СЛУЖБЕНИКЕ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ У ЊИХОВИМ ОДНОСИМА СА ЈАВНОШЋУ
Manja ĐURIĆ DŽAKIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):69-80
Сажетак ▼
Рад службеника у институцијама Европске уније треба да буде у складу са њеним примарним и секундарним законодавством. Међутим, законитост у раду је само један аспект понашања службеника. Остали аспекти су понашање према запосленима, странкама и медијима, односно јавности. Да би све компоненте понашања службеника биле обухваћене постоји могућност да се донесе Кодекс понашања. Циљ овог рада је упознавање са Кодексом понашања службеника Европске комисије у њиховим односима са јавношћу (Кодекс). У раду се полази од хипотезе да је Кодекс одлично средство за конкретизацију права на добру управу и подизање квалитета рада службеника Европске комисије. Резултати до којих се дошло у овом раду указују да је Европска комисија кроз Кодекс настојала да утиче на понашање својих службеника према странкама и медијима, да обезбједи заштиту података и омогући кориштење жалбе у случају непоштовања одредби Кодекса
СМЕТЊЕ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ЕВРОПСКОГ НАЛОГА ЗА ХАПШЕЊЕ И ПРЕДАЈУ
Milijana BUHA
Европско законодавство, 2021 20(76):81-97
Сажетак ▼
Оквирном одлуком о европском налогу за хапшење и предају уводи се један нови облик међународне кривичноправне помоћи у Европској унији, лишен традиционалних препрека у поступку изручења. Поступак предаје тражених лица у Европској унији спроводи се у складу са принципом узајамног признања и извршења судских одлука у кривичноправној области. Апсолутна сметња у поступку предаје тражених лица је осуђујућа пресуда. Осуђујућа пресуда као мериторна судска одлука је једна од процесних гаранција осуђеном лицу према начелу не бис ин идем. Принцип не бис ин идем је у функцији заштите осуђеног или ослобођеног лица од поновног суђења за исто ђело. Оквирном одлуком принцип не бис ин идем је „оскрнављен”, јер су само осуђујуће пресуде апсолутна сметња за предају траженог лица, док су ослобађајуће пресуде релативна сметња за предају траженог лица. Колико је смислено статус само релативне сметње дати правноснажно осуђујућој пресуди, с обзиром на циљ принципа међусобног повјерења и признања судских одлука у кривичноправној области.
ОБАВЕШТАВАЊЕ О СТИЦАЊУ И РАСПОЛАГАЊУ ЗНАЧАЈНИМ УЧЕШЋЕМ
Milena MITROVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):99-117
Сажетак ▼
Аутор се у раду бави објављивањем значајног учешћа у друштву. Анализиране су одредбе Директиве о транспарентности и досадашњи ток хармонизације у овој области. Посебно су размотрена питања настанка обавезе извештавања и потреба да се приликом регулисања настанка обавезе обавештавања о достизању, преласку или паду испод релевантног прага учешћа узму у обзир различити финансијски инструменти и трансакције који могу омогућити утицај на управљање друштвом. Указано је на недоумице и проблеме који се јављају у вези са применом постојећих решења. Истакнуто је да постоји потреба да регулатори стално имају у виду иновативност на финансијском тржишту, како би на адекватан начин одговорили на потребу да се идентификују она лица која заиста могу имати утицај на одлучивање друштва. Притом, права мера обавештавања је кључна, јер се у супротном тржиште може преоптеретити информацијама. Поред тога, простор за унапређење решења постоји и у односу на санкционисање повреде обавезе обавештавања.
ЗАШТИТА НАЦИОНАЛНОГ БЛАГА КАО ИЗУЗЕТАК ОД СЛОБОДЕ КРЕТАЊА РОБЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Vanja PAVIĆEVIĆ, Mihajlo VUČIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):119-144
Сажетак ▼
Слобода кретања робе у Европској унији представља кључну слободу, неопходну за развој царинске уније и јединственог тржишта. Својим широким тумачењем квантитативних ограничења и мера еквивалентног ефекта, разграничењем појма директне и индиректне дискриминације на тржишту ЕУ, Суд правде одиграо је важну улогу у продубљивању заштите слободног кретања робе. Сходно томе, ради избегавања евентуалних злоупотреба наведене слободе, свака врста изузетка мора се уско тумачити. Изузеци од слободног промета робе углавном се односе на разлоге јавног морала, безбедности, заштите здравља и живота људи, животиња, биљака, али се могу односити и на заштиту културних добара државе која су класификована као „национално благо”. У потоњем случају, Суд се уздржао од генералних смерница при тумачењу члана 36 који предвиђа изузетак у виду националног блага које има уметничку, историјску или археолошку вредност. Имајући то у виду, предмет рада јесте проналажење деликатног баланса између прокламоване слободе кретања робе у ЕУ и специфичне заштите коју уживају културна добра. Пре свега, анализираћемо постојећи правни оквир поврата културних добара у ЕУ. Затим, истражићемо повезаност механизма поврата културних добара са концептом националног блага у светлу члана 36 УФЕУ. Коначно, критички ћемо испитати концепт ,,националног блага”, као изузетка од забране ограничења слободног промета робе. У том светлу, приказаћемо развој европског законодавства у грађењу шире мреже заштите културних добара.

Приказ књига

ЕВРОПА И МИГРАНТСКО ПИТАЊЕ 2014–2020
Dragana DABIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):145-147
ПУТЕВИ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Sandra DAVIDOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(76):149-151