Сажетак ▼

У одређеним ситуацијама предузећа и предузетници могу да се нађу у знатним финансијским тешкоћама, које неретко произилазе из презадужености, техничко-технолошке застарелости, неадекватне организационе структуре, те великог броја запослених што све заједно, мање-више, утиче на њихову непродуктивност, нерентабилност и неекономичност. У сврху финансијског опоравка оваквих привредних субјеката, 20. јуна 2019. године, Европски парламент и Савет донели су Директиву 2019/1023 о оквирима за превентивно реструктурирање. Поменутом Директивом институционализован је модел реорганизације нужан за очување поменутих субјеката на унутрашњем националном тржишту. За разлику од поступка стечаја који по правилу води дисквалификацији, односно елиминацији привредних субјеката из тржишне утакмице, превентивно реструктурирање омогућава „другу шансу“ за њихов опстанак у привредним системима држава чланица. Реструктурирање подразумева примену превентивних мера попут отпуста дугова (који често обухватају њихов отпис или репрограм), као и спровођење реорганизације која има за циљ промену састава и структуре имовине и капитала, задржавање контроле над текућим пословањем и оптимално регулисање вишка запослених. Притом, посебан нагласак код спровођења реструктурирања јесте на дугорочној одрживости привредних субјеката и избегавању стечаја који би могао угрозити интересе поверилаца и власника, као и привредног система у целини. Примена Директиве отуд доприноси остваривању плана економске консолидације и социјалне кохезије унутар и изван Европске уније.

Сажетак ▼

Циљ овог рада био је да се укаже на важност критичне инфраструктуре у оквиру Републике Србије и да као таква буде препозната у европским оквирима. Први обриси критичне инфраструктуре препознају се још у Зеленој књизи о европском програму заштите критичне инфраструктуре. Након тога донесено је низ прописа који се односе на критичну инфраструктуру. Један од најбитнијих прописа је и Директива Савета 2008/114/ЕЗ у оквиру које је детаљно описана процедура идентификације и именовања европске критичне инфраструктуре. У оквиру актуелног Закона о критичној инфраструктури посебно поглавље посвећено је европској критичној инфраструктури. Дакле, неопходно је да се у потпуности уподобе Закон, али и подзаконски акти са прописима Европске уније (у даљем тексту као: ЕУ). У том смислу, потребно је истражити све прописе који се односе на критичну инфраструктуру, како би сви подзаконски акти у Републици Србији били системски и систематични, тј. да не би било колизије. Нарочиту пажњу треба обратити на сајбер-безбедност, односну информациону мрежу, као једну од главних темеља безбедности критичне инфраструктуре.

Сажетак ▼

Аутор у раду настоји да прикаже развој културних права у пракси Европског суда за људска права (у даљем тексту као: ЕСЉП). Након уводних разматрања у којима се истиче слаба развијеност, али и све већи значај ове групе људских права, у наставку се врши анализа нормативног оквира културних права у правном систему Савета Европе. Након тога, аутор истражује праксу ЕСЉП у области културних права, посебно имајући у виду најзначајније пресуде које је Суд донео везане за право на образовање, право на учествовање у културном животу и слободу уметничког стваралаштва. Потом се у наставку рада бави анализом правне природе пресуда ЕСЉП у области културних права. На крају, аутор сумира значај пресуда Суда, као и његову улогу у даљем унапређењу културних права.

Сажетак ▼

Предмет овог рада је анализа узрока, циљева, тенденција и последица доношења нове европске Директиве о превентивном реструктурирању, отпусту дуга и другој шанси. Директива је први европски правни акт који гарантује савесним дужницима право покретања процедуре превентивног реструктурирања до појаве стечајних разлога. Услов покретања превентивног реструктурирања је одсуство стечајних разлога, а циљ је избегавање њихове појаве. Покретање превентивног реструктурирања ствара колективне правне последице које су карактеристичне за стечајно законодавство. Покретање превентивног реструктурирања је условљено дужниковом способношћу да докаже постојање значајнијих финансијских потешкоћа који прете стечају и перспективу избегавања стечаја и одрживости пословања. Најтежи услов иницирања је на дужнику – убеђивање поверилачке већине. У исто време, без сагласности дужника (по иницијативи већине поверилаца) превентивно реструктурирање не може бити покренуто. Најважнија правна последица покретања превентивног реструктурирања је проширење последица и на несагласне повериоце, чиме се успоставља економски неопходна унифицирана правна воља свих учесника. Одсуство наведене последице, у вези са различитом оценом економског положаја и перспектива дужника међу повериоцима, умањило би вероватноћу успешне реализације превентивног реструктурирања. С друге стране, несагласним повериоцима се гарантује минимално то што би добили у случају непокретања процедуре превентивног реструктурирања, чиме се успоставља принцип једнакости економских интереса несагласних и сагласних поверилаца, али се несагласним ограничава правна воља, иако стечајни разлози нису наступили.

Сажетак ▼

У овом раду пружен је приказ сопствених извора финансирања Европске уније у овом тренутку и изазова у постојећем систему, анализирани су могући извори у будућности и критеријуми за одабир нових извора финансирања, који би могли бити узети у обзир од стране доносилаца политичких одлука на нивоу Европске уније које нису при реформи система финансирања. Описани су предлози Европске комисије за увођење нових извора финансирања буџета Европске уније. Размотрени су могући сценарији финансирања, као и могући значај реформе система финансирања за Европску унију и Републику Србију.