Архива часописа Европско законодавство


Европско законодавство Vol. 18 No. 70/2019

Садржај

УРЕДБЕ О ОЗНАЧАВАЊУ ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ
Dušan DABOVIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):5-26
Сажетак ▼
Сврха овог чланка је идентификовање и анализа Уредби о означавању вина са географским пореклом, односно Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) 2019/33 и Уредбе о спровођењу уредбе Комисије (ЕУ) 2019/34, обе од 17. октобра 2018. године, којима се допуњује Уредба (ЕУ) 1308/2013 о успостављању заједничке организације тржишта пољопривредних производа. Методе коришћене у овом раду су формално правни метод, компаративни метод и метод анализе текста. Након уводних разматрања, изнета је упоредна анализа најзначајнијих одредби ових уредби у оквиру посебних одељака са утврђеним карактеристичним питањима. У одељку о заштићеним ознакама порекла и ознакама географске индикације разматрана су питања која се односе на захтев за заштиту ознаке, поступак подношења приговора (жалбе), измене података, упис у регистар, поништавање ознаке и употреба симбола, ознака и скраћеница. У одељку о традиционалним изразима истакнуте су одредбе о захтеву за заштиту и поступак испитивања, могућности подношења приговора, заштити традиционалног израза, као и о изменама и укидању традиционалног израза. У делу о означавању и представљању вина обрађени су обавезни елементи етикете, необавезни елементи који се могу наћи на етикетама, као и правила за боце одређених специјалних облика и одговарајући посебни затварачи. Доношењем ових Уредби испуњена је обавеза Европске комисије из Уредбе бр. 1308/2013, о доношењу делегираних аката и аката о спровођењу ове Уредбе, да би се поједина питања ближе уредила, донели услови, технички детаљи, обрасци и поступци. У Републици Србији је област означавања вина са географским пореклом уређена Законом о вину, који је последњи пут ажуриран 2012. године, тако да тек предстоји усклађивање са наведеним новим Уредбама у овој области.
ОСНИВАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЕВРОПСКОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА – РАЂАЊЕ НОВОГ УТИЦАЈНОГ АКТЕРА У ЕВРОПСКОМ СИСТЕМУ УПРАВЉАЊА НА ВИШЕ НИВОА?
Dragana DABIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):27-52
Сажетак ▼
Државе Европске уније (ЕУ), након деценија планирања и преговора, коначно су се споразумеле да путем поступка ближе (убрзане) сарадње оснују Канцеларију европског јавног тужиоца која ће бити надлежна да врши истраге, кривично гони и подиже оптужнице против извршилаца кривичних дела угрожавања финансијских интереса ЕУ, односно да штити интегритет европског буџета. Иако на први поглед делује да је коначни договор у вези са формирањем наднационалног тужилаштва дошао у виду бледог политичког компромиса, претпоставка од које се у раду полази је да централизација надлежности на европском нивоу одлучивања напредује. Циљ рада је двојак. Полазни циљ је представљање карактеристика новог актера на основу извора права ЕУ. Након тога, на критичкој основи разматрају се шире импликације оснивања Европског тужилаштва, у првом реду очекивања у погледу даљег ширења његових надлежности. Иако су његова потенцијално револуционарна овлашћења (директно дејство одлука на појединце у осетљивој материји кривичног права) ограничена на релативно уску област, која је увелико премрежена деловањем других тела и агенција ЕУ, појава новог наднационалног актера се анализира у политичком контексту оживљених интегративних процеса након година кризе. Како је и сам Лисабонски уговор предвидео такву могућност, у раду се закључује да је основано очекивати да у догледно време надлежност Европског тужилаштва буде проширена и на друге видове озбиљног криминала који има прекограничну димензију.
КОЛЕКТИВНО ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ ПРАВА У КОНТЕКСТУ КОРИШЋЕЊА ДЕЛА НА ИНТЕРНЕТУ – ОСВРТ НА ЗАКОНОДАВСТВО ЕУ
Stanislav RADULOVIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):53-70
Сажетак ▼
Интернет се последњих деценија развио у највећу и најважнију глобалну рачунарску мрежу са несагледивим дометима. У дигиталном добу, ауторско дело постаје бестелесно, односно ослобођено телесног носача, а у виртуелном простору свакодневно долази до повреда овлашћења из корпуса ауторског и сродних права. С временом је мноштво таквих повреда условило неопходност за ограничавање и регулисање појединих сегмената интернета са циљем да се створи адекватан амбијент у којем би сваки аутор био стимулисан да ствара. Ауторско и сродна права представљају субјективна права која се ефикасније остварују ако се њихови носиоци удруже у организацију ради колективног остваривања својих права. Уочава се могућност за широком применом института колективног остваривања ауторског и сродних права у ери информационог друштва. Директивом ЕУ 2014/26/ЕУ постављен је чврст оквир функционисања организација за колективно остваривање ауторског и сродних права и створене су претпоставке за већу транспарентност у пословању ових ентитета. ЕУ овим актом уводи конкуренцију међу организацијама на тржишту права на коришћење музичких садржаја онлајн. Директивом ЕУ 2019/79/ЕУ конципира се проширено колективно лиценцирање од стране организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, које треба да омогући издавање мултитериторијалних лиценци институцијама културне баштине за коришћење дела недоступних на тржишту. Преовладала је свест о нужности успостављања јединственог дигиталног тржишта као једне од основних претпоставки функционисања ауторског и сродних права на интернету. Овај рад има за циљ да прикаже јасну намеру европског законодавца која се креће у правцу надоградње и усавршавања система колективног остваривања ауторског права како би се његовом применом превазишла евидентна криза у функционисању ауторског права на интернету.
ПРИСТУПАЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ КОНВЕНЦИЈИ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА САВЕТА ЕВРОПЕ – СТАГНИРАЊЕ ПРОЦЕСА КАО РЕЗУЛТАТ МИШЉЕЊА 2/13 СУДА ПРАВДЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Miljana ĐURČEVIĆ CUCIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):71-97
Сажетак ▼
Рад се бави приступањем Европске уније (ЕУ) Конвенцији за заштиту људских права и основних слобода (Конвенција) Савета Европе, које као проблем постаје још заступљеније у академским дебатама након негативног Мишљења 2/13 Суда правде Европске уније (СПЕУ) о усклађености Нацрта споразума о приступању ЕУ Конвенцији са примарним правом ЕУ. Овим радом даје се преглед постојећих механизама заштите људских права ЕУ и СЕ, и њихових особености, а затим се представља развојни пут идеје о приступању ЕУ Конвенцији. Наредни део рада даје приказ Мишљења 2/13 у коме се кроз пет одељака образлаже неусклађеност Нацрта споразума о приступању са Конвенцијом, а затим заједно са супротстављеним аргументима Опште правозаступнице Кокот и академских критичара пружа целокупна слика о суштини и комплексности процеса приступања ЕУ Конвенцији. Таквим критичким прегледом приказују се недостаци и некохерентност институционалног система ЕУ у настојању да очува и заштити систем људских права. У закључном делу рада предлажу се три могућа правца на даљем путу ЕУ ка Конвенцији. Један од праваца тиче се измене члана 6 става 2 Уговора о ЕУ којим приступање ЕУ Конвенцији више не би била обавеза. Други правац тиче се измена Нацрта споразума о приступању ЕУ Конвенцији за који је неопходна сагласност 47 држава чланица СЕ, једногласност Европског савета, ратификација у Европском парламенту, као и отклањање недостатака изложених у Мишљењу 2/13. И један и други правац представљају скуп тешких политичких одлука, али и једине прописане могућности чланом 218 Уговора о функционисању ЕУ. Као трећи правац, и најмање могућ, предлаже се тзв. непослушност држава чланица супротстављањем Мишљењу СПЕУ у својим појединачним акцијама, са циљем заштите људских права и борбе против политизације процеса приступања ЕУ Конвенцији. У закључном делу рада наводи се шта би приступање ЕУ пружило појединцу као јединки која је основ заштите у Конвенцији, насупрот критичком осврту на Мишљење 2/13 којим се као основ заштите истиче супрематија ЕУ права и СПЕУ. Последично, питање приступања ЕУ Конвенцији оцењује се као ирелевантно у систему заштите људских права ЕУ, с обзиром на ниво стагнирања самог процеса као резултат Мишљења 2/13.
ЈЕДИНСТВЕНА ЗАШТИТА ЉУДСКИХ ПРАВА У ЕВРОПИ
Jovana BLEŠIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):98-113
Сажетак ▼
Чланак даје упоредни приказ развоја људских права у Савету Европе кроз доношење Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (ЕКЉП) и рад Европског суда за људска права (ЕСЉП), с једне стране, и развоја у Европској унији (ЕУ) и раду његових судова, са акцентом на примарно право ЕУ и приступање ЕУ Европској конвенцији о људским правима, с друге стране. Процес приступања је прекинут 2013. године негативним Мишљењем Суда правде Европске уније, али чињеница да је пракса ЕСЉП и СПЕУ и даље повезана, указује да и даље постоји потреба за стварањем јединственог правног система у области људских права у Европи. Ауторка је мишљења да је јединственост заштите људских права на тлу Европе неопходна и иманентна самој природи људских права.

Осврти

ЕУ ПРОПИСИ О РАДНОМ ВРЕМЕНУ ПОСАДЕ НА БРОДОВИМА УНУТРАШЊЕ ПЛОВИДБЕ
Iris BJELICA VLAJIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):115-121
Сажетак ▼
Директивом 2014/112/ЕУ Европска унија настојала је да реши одређена питања која нису била регулисана ранијим законодавством, јер није у довољној мери узимала у обзир посебну радну и животну ситуацију радника у пловидби унутрашњим водним путевима. Имајући у виду да се бродом управља непрекидно, у сменама, као и да се радно време радника на броду не може изједначити с укупним временом пловидбе пловила на унутрашњим пловним путевима, било је потребно прецизно дефинисати шта се подразумева под одмором и колико периоди различитих врста одмора минимално трају. Неуједначен начин приступа држава чланица регулисању овог питања доводио је до фактичке неједнакости у положају запослених на бродовима унутрашње пловидбе, али и питања заштитите здравља и сигурности радника. Пошто се ради о сектору који је претежно прекограничан, став социјалних партнера је био да се заштита на бољи начин може остварити на нивоу Европске уније, него законодавствима држава чланица. Имајући у виду географски положај Републике Србије, усвајање ове директиве је од великог значаја за све раднике запослене на пловилима која вију њену заставу. Контролу испуњавања обавезе врше надлежни инспектори домаће државе, али и инспектори лука у које бродови пристају, због чега се води прецизна евиденција периода рада и одмора. Евиденција у сваком моменту треба да буде доступна сваком запосленом на пловилу.
СТАНДАРДИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖРТАВА КРИВИЧНИХ ДЕЛА
Filip MIRIĆ, Bojana GOLUBOVIĆ
Европско законодавство, 2019 18(70):122-132
Сажетак ▼
Жртве кривичних дела заслужују посебну заштиту. Наиме, извршење кривичног дела представља веома трауматично искуство за жртву. Уколико не постоји ефикасан систем подршке и заштите жртве су често изложене ризику од секундарне виктимизације. Потреба за креирањем ефикасног система за заштиту и подршку жртвама је препозната и на нивоу Европске уније, што је резултирало усвајањем директиве Европског парламента и Европског Савета од 25. октобра 2012. године којом се успостављају минимални стандарди о правима, подршци и заштити жртава криминалитета. Аутори у раду анализирају мере и механизме за заштиту жртава кривичних дела садржане у Директиви и њихову применљивост у праву Републике Србије, имајући у виду потребу хармонизације права Републике Србије са правом Европске уније. У раду је, такође, указано на основне недостатке и проблеме у систему заштите права жртава у Србији и предложене су мере за њихово отклањање.