Сажетак ▼

Рад се бави изучавањем значаја владавине права у контексту европских интеграција Републике Србије. Најпре се пружа увид у то како је кроз деценије сазревала идеја о владавини права као једној од темељних вредности унутар Европске уније, пре свега кроз оснивачке уговоре и праксу Европског суда правде. Потом се анализира како је дошло до тога да владавина права постане кључни параметар и приоритет у политици проширења Европске уније, што је посебно видљиво из Стратегије проширења за 2011–2012 која уводи нови приступ у преговорима за Поглавља 23 и 24, као и из Стратегије проширења за Западни Балкан. Нови приступ примењен је и на преговоре са Републиком Србијом, која је услед тога морала пре отварања Поглавља 23 и 24 да усвоји детаљне акционе планове, чија је ревизија управо у току. Анализирајући последње извештаје о напретку Републике Србије на пољу владавине права, аутор се дотиче и питања да ли овако успостављен механизам надзора и оцене од стране Европске уније пружа извесност да ће, независно од политичких фактора, заиста увек бити реално оцењен постигнути степен напретка у владавини права државе кандидата, а од оцене зависи и читава динамика пута европских интеграција.

Сажетак ▼

Лобирање је политички процес који може, уколико се изводи на транспарентан начин, да допринесе процесу доношења одлука и повећа степен демократичности у друштву. Уколико је лобирање нетранспарентно, може пробудити сумњу у рад политичких институција и створити неповерење на релацији грађани – доносиоци одлука. Рад анализира одлуку Европског омбудсмана у случају 1946/2018/КР о начинима на које Генерални секретаријат Савета Европске уније информише јавност о састанцима председника Европског савета и чланова његовог кабинета са лобистима. У овом случају примећено је недовољно детаљно објављивање информација о састанцима председника Европског савета са лобистима. У погледу информација о састанцима чланова кабинета председника Европског савета и лобиста, евиденција није постојала. Омбудсман препоручује вођење евиденције о свим састанцима одржаним између председника Европског савета и чланова његовог кабинета са лобистима. Евиденција треба да садржи што је могуће више података о одржаном састанку – што подразумева датум одржавања састанка, лица која су састанку присуствовала, као и тему и исход разговора. Омбудсман апелује да се председник и чланови кабинета председника Европског савета састају само са представницима лобистичких група који су укључени у регистар транспарентности. Рад се осврће и на транспарентност рада других органа ЕУ, као и на механизме побољшавања регистра транспарентности. Закључује се да рад институција ЕУ није подједнако транспарентан, што представља реалну опасност за губитак поверења грађана у њихов рад. Из тог разлога, препоруке Европског омбудсмана у погледу комуникације службеника ЕУ са лобистима треба примењивати у пракси.

Сажетак ▼

Неформални поступак измена важећег Устава Републике Србије у делу који се односи на правосуђе почео је још 2017. године, када је Министарство правде први пут позвало представнике правосудне струке и цивилног сектора да доставе своје предлоге измена. Од тада се дебатује и пише о различитим проблемима и несугласицама које су се јавиле током овог процеса, али не и о односу судова и судија према међународном праву. Незапажено је прошао део амандманског текста према коме судије више не суде на основу општеприхваћених правила међународног права. Зато, рад реинкарнира дискусију око тога шта су уопште општеприхваћена правила међународног права и какав је њихов положај у важећем Уставу, а у ширем смислу и какав је однос важећег Устава према међународном праву уопште. Имајући у виду да се измене Устава врше у циљу испуњења услова за пријем Србије у Европску унију, важно је да Устав заузме јасан став према изворима међународног права и тиме охрабри судије да у свом раду континуирано разматрају и непосредно примењују међународно право. То би, свакако, било отежано ако би се из Устава елиминисала одредба према којој судије у свом раду примењују и општеприхваћена правила међународног права. С обзиром да је формални предлог за промену Устава поднет тек новембра 2018. године, рад претендује да укаже на значај наведене одредбе и апелује да се у предстојећем процесу изнети проблеми реше.

Сажетак ▼

Основни циљ рада је приказивање политике Европске уније (ЕУ) о заштити потрошача кроз њену генезу и анализу тренутног стања заштите потрошача. Разматрају се прописи који су последњих деценија донети у ЕУ из ове области, као и њихова уградња у национална законодавства држава чланица и држава кандидата за улазак у ЕУ. Овакво изучавање значајно је с обзиром да је Република Србија ушла у поступак пријема у чланство ЕУ и да је на том путу неопходно да своју политику и прописе у потпуности усагласи са политиком и прописима ЕУ. На крају рада указано је на сврсисходност имплементације решења о заштити потрошача у правни систем Републике Србије, а која су предвиђена у ЕУ.

Сажетак ▼

Уз појаву глобализације, пословне активности засноване на интелектуалној својини постале су веома профитабилне, што је довело до повећања конкуренције и повећања стандарда квалитета интелектуалних творевина. У те сврхе, предузећа су почела да запошљавају ствараоце, што је произвело да већина интелектуалне својине настаје у радном односу. Иако је постало учестало, не може се рец́и да су решења униформна. Штавише, овај проблем је можда и најчешћи предмет судских спорова данас. Разлог томе може бити што решења нити су униформна за све интелектуалне творевине, нити хармонизована између земаља на међународном нивоу. То је исто и случај са Европском унијом. Да би се у потпуности схватио став Европске уније по овом питању, аутор је прво анализирао изворе права који покривају заштиту комунитарног дизајна. Касније је аутор прешао на питања тумачења постојец́ег правног оквира који регулише одређивање носиоца права над комунитарним дизајном створеним у радном односу. На крају је аутор представио судску праксу Европског суда правде релевантног за овај проблем.