Архива часописа Европско законодавство


Европско законодавство Vol. 18 No. 68/2019

Садржај

РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА
Mihajlo VUČIĆ
Европско законодавство, 2019 18(68):5-6
УРЕДБА ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И САВЕТА О УСПОСТАВЉАЊУ ОКВИРА ЗА ПРОВЕРУ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Duško DIMITRIJEVIĆ
Европско законодавство, 2019 18(68):7-25
Сажетак ▼
Стране директне инвестиције представљају један од одлучујућих чинилаца за убрзани привредни раст, запошљавање и технолошки развој у државама чланицама Европске уније. Њихове предности Европска унија јасно препознаје и подстиче кроз предузимање мера које воде здравом привредном окружењу отвореном за страна улагањана. С обзиром да спадају у домен Заједничке трговинске политике, Европска унија страним директним инвестицијама посвећује посебну пажњу. Ово се нарочито очитује у новијем периоду у којем је установљено одступање од уобичајених стандарда међународног трговинског пословања, а што је довело до озбиљне забринутости Европске уније. С тим у вези, у фокусу њених надлежних органа нашли су се случајеви пословања са државним предузећима из трећих земаља која су извршила припајања европских предузећа у кључним индустријским областима. Да би заштитила сопствене стратешке интересе, Европска унија је, 19. марта 2019. године, усвојила Уредбу бр. 2019/454 којом се успоставља оквир за проверу страних директних инвестиција из трећих земаља. С позивом на разлоге безбедности и јавног поретка, Уредба предвиђа механизме сарадње између држава чланица којима истовремено оставља и извесну флексибилност неопходну за проверу страних директних инвестиција у специфичном националним оквирима. Такође, Уредба прописује и механизме контроле директних страних инвестиција које могу утицати на пројекте или програме од виталног интереса за саму Европску унију.
ЕВРОПСКА ГРАЂАНСКА ИНИЦИЈАТИВА КАО ИНСТРУМЕНТ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Manja ĐURIĆ DŽAKIĆ
Европско законодавство, 2019 18(68):26-36
Сажетак ▼
Циљ рада је анализа инструмента партиципативне демократије - европске грађанске иницијативе у Европској унији и резултата њеног увођења. Аутор рада полази од хипотезе да се увођењем европске грађанске иницијативе само ђелимично допринијело јачању улоге грађанина у Европској унији и бољем функционисању Европске уније и да пуни потенцијал ове иницијативе није остварен. Резултати до којих је аутор дошао у овом раду говоре да се ради о веома комплексној процедури прописаној за реализацију европске грађанске иницијативе и да је мали број иницијатива доживио свој успјех. Управо због тога потребно је приступити изради нове Уредбе о европској грађанској иницијативи, која би поступак поједноставила и омогућила да грађанске иницијативе на нивоу Европске уније доживе своју пуну афирмацију.
ПОИМАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНОГ НЕПОСРЕДНОГ ДЕЈСТВА ИЗВОРА ПРАВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Jelisaveta TASEV
Европско законодавство, 2019 18(68):37-53
Сажетак ▼
Иако хоризонтално дејство није иманентно само праву Европске уније, оно је истражено до готово незамисливих домашаја управо кроз праксу Суда правде ЕУ у поступцима испитивања дејства одредби Оснивачких уговора, општих правних принципа, одлука и директива. Ово је разумљиво имајући у виду да је правни систем ЕУ могао само да допринесе комплексном односу међународног и националног права. У овом тексту испитујемо три извора права ЕУ подесна за посматрање кроз призму хоризонталног непосредног дејства с циљем да покажемо да питање правног дејства директива остаје суштински неодговорено. Доктрина хоризонталног непосредног дејства превасходно се заснива на анализи одабраних одлука Суда правде ЕУ с циљем да се преиспитају главни аргументи у прилог негирању овог дејства директивама, превасходно аргументи правне сигурности, легитимних очекивања и очувања дистинкције између уредби и директива. Закључак је да је једини необориви аргумент у прилог негирању хоризонталног непосредног дејства директивама потреба да се очува разлика између њих и уредби, како је то предвиђено чланом 288 Уговора о функционисању Европске уније. Овакав став може се посматрати и као последња линија одбране у напорима да се очува дистинкција између два најзначајнија секундарна извора права ЕУ.
ЈЕДИНСТВЕНО ТРЖИШТЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – ПРОБЛЕМ РАЗЛИЧИТОГ КВАЛИТЕТА ИСТИХ ПРОИЗВОДА
Aleksandar SIMIĆ
Европско законодавство, 2019 18(68):54-73
Сажетак ▼
У веома турбулентном периоду за Европску унију који је започео 2009. године, појавио се један проблем који је у конкуренцији политички важнијих изазова, неправедно стављен у други план. Ради се о проблему који су уочиле и представиле готово све државе чланице Уније из тзв. бившег источног блока, а то је да се њиховим потрошачима пласирају исти производи различитог квалитета у односу на потрошаче у западним државама. Циљ ове анализе проблема јесте да се систематично прикаже шта је проблем, како је до њега дошло и каква је реакција на нивоу ЕУ по овом питању. Анализом најрелевантнијих правних тековина ЕУ које регулишу пласирање производа на јединствено тржиште и заштиту потрошача у том смислу, јасно ће се представити које законодавне измене је потребно обавити како би се овом проблему стало на пут. Имајући у виду чињеницу да јединствено тржиште ЕУ на коме владају иста правила представља потенцијално и најважнији аргумент зашто је добро бити чланица ЕУ, оваква појава јесте озбиљан аларм да је овај аргумент угрожен и да се отвара нови условно речено економски фронт „исток вс. запад“. С тим у вези, од суштинске је важности то што је за институције ЕУ овај проблем високо позициониран на дневном реду активности које је потребно спровести да би у потпуности искористиле предности јединственог тржишта ЕУ за све државе чланице.
ПРАВО НА СЛОБОДУ ИЗРАЖАВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА
Kristian Z. KOVAČ
Европско законодавство, 2019 18(68):74-92
Сажетак ▼
У овом раду аутор анализира праксу Европског суда за људска права у предметима који су се водили по представкама против Републике Србије, а по основу члана 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, којим се гарантује право на слободу изражавања. Европски суд за људска права, у предметима против Републике Србије, донео је укупно осам пресуда у којима је констатовано постојање повреде права на слободу изражавања подносилаца представки. Аутор истражује на шта су се наведени предмети односили, класификује их, те утврђује због чега је у сваком од ових предмета Европски суд за људска права установио постојање повреде права на слободу изражавања. Аутор се на почетку рада у кратким цртама осврће на правно регулисање слободе изражавања у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Предмети вођени против Републике Србије по основу члана 10. могу се поделити на оне који се односе на повреду права на саопштавање информација и идеја, као и на предмете који се односе на повреду права на примање информација и идеја. Такође, предмети који се односе на повреду права на саопштавање информација и идеја могу се поделити на оне у којима је представка поднета од стране политички експонираног лица, на оне у којима је представка поднета од стране новинара, као и на предмете у којима је подносилац представке физичко лица које није јавно експонирано. На крају, констатују се заједничке карактеристике ових предмета.
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ТРЕЋЕГ ЕНЕРГЕТСКОГ ПАКЕТА ЕУ У СРПСКЕ ПРОПИСЕ О ЕНЕРГЕТИЦИ
Marija VIĆIĆ, Katarina TOMIĆ
Европско законодавство, 2019 18(68):93-105
Сажетак ▼
У овом раду аутори дају приказ регулаторног оквира права енергетике у Европској унији након увођења тзв. трећег енергетског пакета, насупрот регулаторном оквиру у Републици Србији. Аутори даље покушавају да упоредним приступом оцене до које мере се у имплементацији трећег енергетског пакета у Србији дошло, и шта су његове предности а шта недостаци, пре свега из угла инвестиција у српско енергетско тржиште. Стога, рад се састоји из три целине од којих прва даје приказ европских правних правила садржаних у трећем енергетском пакету, док друга целина даје општи преглед важећих законских (и подзаконских) решења у Србији. У трећем и завршном делу, аутори упоредном методом процењују успешност процеса имплементација, указујући на одређене проблематичности које се могу јавити у примени одређених института.Циљ рада је да скрене пажњу научне и стручне јавности на значај регулисања и праћења развоја регулативе у области енергетике као једног од кључних поља даљег привредног развоја и заштите животне средине.