Сажетак ▼

После готово две године од изјаве владе Уједињеног Краљевства, упућене Европском савету да намерава да изађе из Европске уније, ситуација се није много променила, а британски план о иступању из ове организације остаје надаље конфузан и последице непредвидљиве и нејасне. Тереза Меј није имала парламентарну већину да усвоји споразум о повлачењу, који је 14. новембра 2018. године закључила са Европском унијом. Стога се обе стране с разлогом прибојавају последица тзв. тврдог Brexit-a, који би подразумевао иступање из Европске уније без конкретног споразума, чиме би дошло до отежавања остваривања четири основне слободе кретања, а што би за последицу сасвим извесно имало опадање привредног раста, не само у Великој Британији већ и у Европи. Трећа опција која се помиње у британској јавности јесте одлагање одлуке о Brexit-u. Како време одмиче чини се да искорак који је учињен у правцу конфедералног уређења Европске уније, кроз увођење права на повлачење из Уговора о оснивању, ипак није био добро решење. Уместо да се разговара о суштинским реформама европског институционалног система, јавност се све више бави деструктивним расправама о потенцијалним изласцима држава чланица из Европске уније, што у крајњем случају доводи у питање даљи ток европских интеграција.

Сажетак ▼

У раду се анализирају одредбе домаћег Закона о ванпарничном поступку из 2014. године, којима је регулисан поступак за лишење пословне способности. У том смислу, ауторка указује на одређене концепцијске промене, чији се смисао састоји у томе што поступак лишења пословне способности изриче ванпарнични суд као заштитну меру ограниченог временског трајања. Република Србија је наведеним решењем, као и увођењем периодичног преиспитивања судске одлуке, усагласила своје законодавство са Препоруком Комитета министра Савета Европе бр. Р (99) 4 Принцип 14. Анализа поступка за лишење пословне способности као посебног поступка правне заштите указује на операционализацију основних принципа ванпарничне процедуре која се спроводи пред ванпарничним судом. У принципу, ванпарнични суд делује по правилима поступка тако што води поступак за лишење пословне способности, поступак за проверу постојања разлога за даље трајање изречене мере лишења пословне способности, као и поступак за враћање пословне способности када престану разлози за лишење пословне способности.

Сажетак ▼

У глобалној економији постоји тенденција да се извршe променe у индустријској политици. Овe променe обухватају низ иновација у производним структурама и на међународном тржишту. Оне подразумевају улазак нових актера на светску економску сцену попут Кине, Русије, Индије. Промене обухватају и институционалне промене које треба да доведу до свеобухватних европских интеграција. Нови приступи у индустријској политици отуд имају за циљ стварање окружења које је повољно за развој индустрије. Анализа развоја индустријске политике у Европској унији (ЕУ) занимљива је и корисна за анализу из више разлога. Прво – из разлога што у себи сублимира различите националне економске интересе, а потом и због тога што полази од проактивног става у односу на спровођење активности које су усмерене ка хармонизацији индустријских система и подстицање тржишне утакмице. У савременим условима, индустријска политика ЕУ тежи да се прилагоди динамичним токовима индустријско-технолошког и социјалног развоја друштва.

Сажетак ▼

Политике предузетништва у Европској унији (ЕУ), одређене су макроекономским циљевима представљеним у Стратегији за ЕУ 2020. Форме и улога предузетништва у транзиционим земљама разликују се од форми и улоге предузетништва у развијеним тржишним екномијама, и у том контектсту треба разумети и начин на који мере у области предузетништва предлаже Стратегија за Југоисточну Европу (ЈИЕ) 2020. Стратегија за Југоисточну Европу 2020 представља оквир који земљама које се налазе у процесу придруживања ЕУ треба да олакша тај процес. Циљ овог текста је да укаже на различитост политика и докумената које се односе на предузетништво у Европској унији у односу на регион Југоисточне Европе. Метод који је коришћен је метод компарације садржаја докумената којима се регулише наведена врста политика, као и метод анализе резултата извештаја о напретку у области предузетништва у региону Југоисточне Европе. Резултати указују да се политике предузетништва на нивоу ЕУ све више усмеравају ка стварању услова за раст компанија. На нивоу ЈИЕ, предузентиштво се кроз Стратегију 2020 опсервира као једна од мера која треба да омогући „паметан раст“, те су у том контексту политике у овој области усмерене ка увођењу предузетништва у све нивое образовања. На основу анализе резултата „Балкан Барометра“ о преференцијама ка раду у приватном и јавном сектору, који се узима као профи за предузетничке инклинације, закључује се да се испитаници ЈИЕ региона, који чини и Србија, одликују преференцијама ка раду у јавном сектору који гарантује сигурност радног места. У том смислу налази указују да се регион ЈИЕ не одликује политикама предузетништва чије спровођење охрабрује иновативност и раст предузећа.

Сажетак ▼

Законодавство Европске уније о заштити потрошача генерално се односи на безбедносне мере (општу сигурност производа и одговорност за њихову неисправност), као и на заштиту економског интереса потрошача (обмањујуће и упоредно оглашавање, уговори на даљину, непоштени услови у потрошачким уговорима, и др.). У наредном периоду, политика заштите потрошача у Европској унији биће суочена са различитим изазовима и то, због одређених процеса и појава који условљавају читав међународни економски поредак. У те процесе и појаве спада, пре свега, глобализација тржишта и рапидни технолошки развој због којих ће државе чланице Европске уније морати да прилагоде своје законодавство у циљу постизања ефикасније и ефективније тржишне утакмице.

Сажетак ▼

Предметна анализа обухвата испитивање примене електронског документа у савременим пословним трансакцијама. Због значаја електронског пословања у раду се посебно истиче неопходност усавршавања правне регулативе због правилног и објективног евидентирања пословних трансакција заснованих на електронској документацији. Аутори анализирају прописе који прате примену електронског документа. На основу добијених резултата, аутори сматрају да примена електронске документације мора бити усклађена са светским стандардима електронског пословања. Даља истраживања предметне тематике била би целисходна за сагледавање могућности увођења зелених јавних набавки у законодавни оквир Републике Србије.

Сажетак ▼

Процес глобализације и снажне ескалације привредног живота, посебно интензивиран крајем прошлог и почетком овог века, довео је до коренитих промена у међународним односима. Уместо традиционалних политичких циљева у први план су дошли економски приоритети, док је економија постала темељ међународних односа. Стога је дипломатски економски ангажман постао прворазредна активност држава у њиховом спољнополитичком наступу. У ту сврху користе се и разгранати конзуларни односи, који представљају активности држава на бази реципрочности. Путем конзуларних представништава правовремено се прикупљају релевантни подаци, у циљу заштите интереса држава и њених држављана. С тим у вези, несметано обављање функција пословне дипломатије у Европској унији има велики значај. Помоћ и подршку свим субјектима спољне политике држава чланица пружа конзуларно право. У предметном раду биће размотрена улога и место овог права у европском и ширем међународном окружењу.

Сажетак ▼

Након што је Србија ушла у процедуру појачаног надзора од стране Комитета експерата Савета Европе за евалуацију мера против прања новца и финансирања тероризма (MONEYVAL), актуелизиран је проблем усклађености домаћих прописа са европским и међународним стандардима, пре свега са препорукама Међународног тела за финансијске акције (FATF), из фебруара 2012. године. С обзиром да Србија води преговоре о приступању ЕУ она мора у потпуности да усклади своје законодавство са европским стандардима у овој области, посебно са четвртом Директивом против прања новца (Директивом 2015/849 Европског парламента и Савета од 20. маја 2015. године, о спречавању употребе финансијског система у сврху прања новца или финансирања тероризма). Иако је Србија почетком 2019. године напредовала у испуњавању препорука FATF-а, Србија ће у наредном периоду морати да предузме конкретне мере из акционог плана како би избегла одговарајуће ризике, који би дугорочно могли да је оставе на такозваној „црној листи“ земаља које не поштују међународне стандарде у овој области. Недостатак политичке воље да се међународне обавезе из ове области спроведу до краја, могао би бити одлучујући фактор за заустављање институционалних реформи а потом, сасвим извесно, и за процес приступања Србије Европској унији.

Сажетак ▼

У раду се даје приказ најзначајнијих одредби Уговора између Европске уније и страна уговорница из Југоисточне Европе: Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Бивше Југословенске Републике Македоније, Косова,* Црне Горе и Републике Србије о оснивању транспортне заједнице (потписан у Трсту и Бриселу, 2017. године) („Уговор”). Уговор представља наставак активности ЕУ на плану јачања регионалног повезивања држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланством у ЕУ. У првом делу рада указује се на циљеве Уговора, као и садржај права и обавеза које Уговор прописује. Једном од кључних општих обавеза страна уговорница из Југоисточне Европе („ЈЕ”) може се сматрати обавеза да релевантне прописе Европске уније („ЕУ”) (који се дају у Анексу I) учине „делом унутрашњег правног поретка.” Уговор на општи начин прописује и како стране уговорнице из Југоисточне Европе треба да одредбе аката ЕУ (уредбе, директиве, одлуке) учине делом унутрашњег правног поретка. У том смислу Уговор директно упућује на седам група прописа ЕУ (укупно 179 прописа), који се сматрају непосредно релевантним за остваривање његових циљева. Други део рада посвећен је прописима ЕУ на које Уговор упућује. То су прописи који се односе на следећа питања: саобраћајну инфраструктуру, железнички саобраћај, друмски саобраћај, поморски саобраћај, унутрашњи водни саобраћај, животну средину, јавне набавке, конкуренцију и државну помоћ. У последњем делу рада наглашава се (потенцијални) значај Уговора за Републику Србију („РС”), посебно са становишта јачег регионалног повезивања, спровођења процеса ЕУ интеграција и усклађивања унутрашњих прописа са прописима ЕУ.

Сажетак ▼

Овај рад написан је са циљем да представи појам и специфичности мултимодалног транспорта, и значај који има за ЕУ и суседне земље. Током истраживања коришћени су различити научни методи, од којих су најзначајнији историјски и метод анализе садржаја. Превоз робе морима постоји од давнина. Развојем парне машине превоз робе водом постаје бржи и сигурнији, повећава носивост и снагу бродова, стварајући могућност превоза веће количине робе. Временом долази до специјализације бродова за различите врсте терета, смањује се утицај природних услова на ток путовања и трошкови укрцавања. Међутим, понекад само коришћење водних путева није довољно. Предност мултимодалног транспорта је мања потрошња енергије и нижи трошкови транспорта. Трансевропска саобраћајна мрежа предвиђаразвој, побољшање и одржавање постојеће саобраћајне инфраструктуре или повећање постојећих капацитета те инфраструктуре.Мада су државе чланице још увек главни субјекти задужени за стварање и одржавање саобраћајне инфраструктуре, и други субјекти, попут тела регионалне и локалне власти, концесионара или аеродромских и лучких управа, постају значајни за унапређење мултимодалне саобраћајне мреже и повезаних улагања. Сарадња са суседним и трећим земљаманеопходна једаби сеосигурала повезаностиинтероперабилност међу појединим инфраструктурним мрежама.Стога би Унија требалода подржава пројекте од заједничког интереса са тим земљама, а земље у суседству Уније имају прилику да, користећи финансијска средства, унапреде сопствену инфраструктуру и укључе се у модерне транспортне токове. Ради се о великим улагањима у инфраструктурне пројекте, али и у образовање кадра који ће моћи да прати технолошке иновације. Положај и географске особине Републике Србије омогућавају укључивање у пројекте везане за изградњу мултимодалне транспортне мреже и повезивање са мрежом која постоји у Унији.

Сажетак ▼

Ауторка у предметном раду анализира Уговор о оснивању Енергетске заједнице сa аспекта заштите животне средине, и у вези са тим обавезе које су уговорне стране преузеле његовим потписивањем, а нарочито оне које би требало да се предузимају у циљу заштите, очувања и унапређења животне средине. Обавезе о заштити, очувању и унапређењу животне средине подразумевају усвајање одговарајућих националних прописа и јавних политика за ублажавање последица промене климе. С тим у вези, Уговор о оснивању Енергетске заједнице има за циљ да допринесе јачању веза у региону, те бржој економској и политичкој интеграцији земаља Југоисточне Европе у Европску унију. Полазећи од чињенице да функционисање унутрашњег тржишта енергије Европске уније претпоставља јединствен правни оквир на свим територијама на којима се примењује, државе уговорнице Уговора о оснивању Енергетске заједнице које нису чланице Европске уније имају обавезу да усагласе своје унутрашње законодавство са правом Европске уније. То per se, укључује и хармонизацију прописа у области заштите животне средине.

Сажетак ▼

Нови стратегијски концепти НАТО и Европске уније треба да допринесу превазилажењу разлика и обликовању решења која ће довести до дугорочне стабилизације. У том смислу, НАТО концепт паметне одбране (Smart Defense) и концепт удруживања и дељења Европске уније (Pooling & Sharing) треба да допринесу изградњи заједничких капацитета за пружање адекватног и ефикасног одговора на савремене безбедноносне изазове. У поменутим концептима, државе чланице НАТО савеза и Европске уније могу узети војно учешће ради отклањања најразличитијих ризика и претњи. Учешће обухвата заједничко и реципрочно ангажовање у опредељеним мисијама и задацима. Интензивирање учешћа обухвата употребу нових техника, технологија и знања којима треба да се сачувају постојећи ресурси. На унутрашњем политичком плану државе су, стога, у обавези да предвиде мере како би се елиминисале све потенцијалне претње, изазови и ризици на национаном и међународном плану.

Сажетак ▼

Шенгенски споразум омогућио је слободно кретање робе, људи, услуга и капитала као четири основне слободе кретања на територији Европске уније. Посматрано са безбедносног аспекта, диверзификација претњи и актуелна криза у Украјини утичу на обликовање заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. У раду аутор анализира могућности за стварање „Шенгенске зоне“ неопходне за превоз војних трупа у случају избијања оружаног сукоба. Европска безбедност је у великој мери зависна од НАТО алијансе као доминантог чиниоца у овом делу света. Постоји потреба унутар званичних кругова ЕУ за формирањем једне такве зоне како би се брзо одговорило на потенцијалне претње. Основна хипотеза предметног рада полази од претпоставке да је за „војни Шенген“ претходно потребно формирати јединствене одбрамбене снаге ЕУ.

Сажетак ▼

Развој прекограничне сарадње неопходан је за развој држава чланица Европске уније, али и за саму ову међународну организацију која је заснована на темељима интегративних процеса у свим социјалним доменима. С обзиром да су интегративни процеси у непрестаној динамици и да постоје евидентно видљиви позитивни ефекти, ипак, у тим процесима долази и до одређених девијација које представљају савремене међународне безбедносне изазове. Уважавајући чињеницу да европске интеграције обухватају и одређене негативне тенденције, не може се изгубити из вида да су ти процеси, ма колико изгледали тешки и сложени, ипак довели до помака у перцепцији европских грађана о заједничким користима путем обједињавања интереса њихових матичних држава. Заједништво европских држава кроз регионалне интеграције, отуда, представља по себи један незаустављив процес који се не заснива само на успостављању сигурнијих региона, већ и у развоју економије, политичких, културних и социјалних међурегионалних односа. У предметној анализи разматрају се нека од основних питања прекограничне сарадње, која се односе на улогу Савета европских општина и регија, као и еврорегиона у контексту европских интеграција.

Сажетак ▼

Холандија је законским нормама уредила деловање у ванредним ситуацијама у виду безбедносних региона. Формирање безбедносних региона односи се, искључиво, на деловање релевантних субјеката у ванредним ситуацијама на некој територији. Безбедносни региони представљају неку врсту организације чији су чланови, поред јединица локалне самоуправе, субјекти чија је примарна активност деловање у ванредним ситуацијама. Главни учесници безбедносних региона у Холандији су представници локалне самоуправе. Безбедносни региони не угрожавају систем локалне самоуправе у Холандији, већ се са тим системом преклапају и покривају другу сферу. Систем локалне самоуправе у Холандији и безбедносни региони покривају другачије области функционисања државе. Ова два система спајају се кроз јединице локалне самоуправе и њихове надлежности. Укључивањем јединица локалне самоуправе у безбедносне регионе утиче се на обликовање ових региона, у складу са потребама на некој територији. Тиме се истовремено врши подела посла међу релевантним субјектима у складу са њиховим капацитетима, а у циљу веће ефикасности. Носиоци активности у области безбедности у овим регионима су хитне службе, односно ватрогасноспасилачке јединице, полиција и служба хитне помоћи.

Сажетак ▼

Савремене технологије омогућавају транснационални карактер сајбер простора. Отуд није спороно да рачунарске мреже могу постати предмет различитих злоупотреба. У том смислу, рачунарске мреже могу имати троструки значај. Прво, могу се појавити као циљ или објекат напада. Друго, рачунарске мреже су истовремено и техничко средство и алат за напад. И треће, оне омогућавају извршења кривичног дела. Сајбер деликтне радње врше се прикривено, те их је тешко разоткрити, а још теже доказати пред надлежним органима. Посебно изражен проблем у овој материји представља злоупотреба интернета као основне глобалне комуникацијске компјутерске мреже. У анализи која следи, ауторке су указале на чињеницу да је 85,7% популације у Европској унији користило интернет у 2017. години, док је 49,8% популације користило Фејсбук. Такође, на светском нивоу 51,7% популације користило је интернет у 2017. години, док је 26,3% користило Фејсбук. У Републици Србији, у периоду од 2015. до 2017. године, уочено је континуирано повећање броја корисника у области примене информационо-комуникационих технологија. Такође, констатоване су и одређене криминолошке тенденције због којих је у перспективи неопходно унапредити праћење динамике и структуре криминалитета.

Сажетак ▼

Нова индустријска револуција и развој информационих технологија, у условима процеса глобализације, доводе до наглог раста научних и технолошких иновација у свим областима људског старалаштва. Такође, појава све веће присутности међународне конкуренције у промету роба и услуга стимулисала је и већа улагања у науку, односно у технолошке иновације, знање и креацију техничко-технолошких нових решења, што је интензивирало економски развој и унапређење међународне трговине. Један од значајних фактора економског напретка је и интелектуална својина, а улагања у њу су убрзала економски развој оних земаља које су уочиле значај интелектуалног стваралаштва и обезбедила тим земљама значајну предност, па и монополски положај на међународном тржишту. Значајан утицај на светску економију има широка примена нових производа интелектуалне својине, и стога се данас не могу одвојено посматрати правни од њених економских аспеката. Процеси аутоматизације, контроле и аутоматске обраде података су од све већег значаја како за производњу, тако и за вршење услуга. Век трајања једног производа на тржишту се скраћује, било изведбом нових производа или техничко-технолошким унапређењима постојећих, па се самим тим опстанак на тржишту везује за све већи значај промета правима индустријске својине, који обезбеђују и задовољавају потребу за иновацијом и унапређење квалитета производа и услуга.2 У Србији све више привредника и предузетника предузима мере за доношење програма у циљу стратешког повезивања са западом и оспособљавања фирми за пословање по међународним стандардима. Процеси подизања квалитета све мање су ствар предузимљивих власника, а све чешће се јављају као организована потреба задовољења потреба свих учесника у привредном животу. На овај начин интелектуална својина прераста у ТQM, капитал знања, где је управо знање најважнији фактор успеха. У оваквим односима добро осмишљен и постављен менаџмент треба да допринесе испољавању знања као полуге развоја, а улагање у њега постаје инвестиција која захтева континуитет. Аутори ће у раду представити главне разлике у основним приступима управљања квалитетом, сврху имплементације ISO 9000 и ТQM, као и међусобни однос и учешће интелектуалне својине у надоградњи и унапређењу квалитета. Такође, неопходна је анализа интелектуалне својинe и менаџмент организације са аспекта учешћа запослених у истраживању, као и улога Benchmarkinga у условима деловања TQM, ради што потпунијег и јаснијег разумевања TQM алата и техника квалитета у функцији резултата организације.

Сажетак ▼

Хиљадама година траје борба жена за стицање права на образовање и бољи положај у друштву. И поред тога што су у античко доба правда и мудрост женска божанства, жене су биле у подређеном положају. У најповољнијем положају налазиле су се жене у Египту. Пре три миленијума египатске жене могле су бити фараони, команданти војске и свештеници, што ни данас није могуће. Под утицајем грчке цивилизације, и касније хришћанства, Египћанке постепено губе права, те је нестала једнакост између мушкарца и жене у земљи фараона, што је представљало једну од суштинских вредности ове цивилизације која није остварена ни у једној земљи на свету до Првог светског рата. У старој Грчкој, упркос многим идејама које су довеле до напретка цивилизације, положај жене је био прилично неповољан. У средњем веку, уз црквени благослов, почиње прогон вештица што је највеће насиље над женама. Парадоксално, али жене су највећа права уживала управо у манастирима. Посматрано кроз историју жене су у подређеном положају у односу на мушкарце. У савремено доба, не само у Европи већ и у ширем међународном миљеу, превремена смрт жена и девојчица због родне дискриминације, неједнаког приступа ресурсима због насиља и занемаривања поистовећује се са „феноменом несталих жена“. Теорија о нордијском парадоксу показује да су жене са већим економским статусом, у односу на своје партнере традиционалних схватања, изложеније насиљу. У предметној анализи ауторка је разматрала процес развоја и еволуирања права жена и дошла је до закључка да је родна једнакост ремећењем традиционалних родних улога ојачала став по којем је насиље над женама оправдано, а њихов успех се у животним околности често схвата и као извесна претња.

Сажетак ▼

Евроинтеграцијама се приписује моћ благотворног деловања на реализацију права етничких група унутар држава кандидата за чланство у Европској унији. У том смислу, процес приступања Унији има пацификујућа дејства на унутардржавне етничке конфликте, будући да се од државе очекује да, пре самог приступања, реши спорове и постигне унутрашњу политичку стабилност. Наиме, од државе кандидата очекује се да својим мањинским етничким заједницама обезбеди права у складу са стандардима одређеним актима и вредностима уграђеним у темеље Европске уније. Процес евроинтеграција, сам по себи, подразумева усаглашавање државе са системом, вредностима и законодавством Уније. Поред унапред предвиђеног усклађивања, које је једнако за све државе кандидате, евроинтеграције пружају Унији могућност да напредак државе услови испуњењем одређених критеријума, који се, између осталог, односе и на статус мањина. Евроинтеграције, наравно, нису једини фактор који утиче на регулацију етничких односа, која је одређена и деловањем унутрашњних околности у држави кандидату за чланство. Циљ овог рада је да истражи домете евроинтеграција као механизма са снагом регулације унутардржавних етничих сукоба. У ту сврху, биће испитана улога ЕУ и ефекат интеграционих процеса на проблем руског становништва у Естонији, албанско питање у Македонији и курдско питање у Турској.

Сажетак ▼

Развој система људских права један од основних чинилаца за опоравак међународног правног поретка након Другог светског рата. Европска унија и Савет Европе су реализовали сарадњу у области људских права, демократије и владавине права у земљама које се граниче са ЕУ. Оквир за однос између та два тела дефинисан je током неколико „размена писама“ између две организације којa се односи на консолидацију и интензивирање сарадње. Европска унија људска права сагледава као универзална и недељива и активно их промовише и брани, а што отвара питање односа између два европска суда – Европског суда за људска права и Суда правде Европске уније, у области заштите људских права и основних слобода, при чему између ових судова не постоји формална институционална веза, те су, по наведеном основу, присутна разилажења у судској пракси ова два суда. При донетом Мишљењу 2/13, појам дијалога између два европска суда, самим тим и покушај усаглашавања судске праксе, донекле je обесмишљен.

Сажетак ▼

Примена принципа забране враћања (eng. non-refoulement) на случајеве у којима је реч о озбиљно оболелом лицу које се враћа у земљу у којој не постоје адекватна средства за лечење тог обољења, тек се релативно скоро развила, прво пред Европским судом за људска права, а потом и пред Судом правде ЕУ. Обухватање ових случајева подразумева и ширење принципа забране враћања, тј. поред уобичајеног везивања ризика од прогона за власти државе у питању, затим понекад и у случају лица која нису јавни званичници, и на уопштен ризик од социоекономских услова у земљи повратка. Међутим, будући да је трећа врста ризика врло уопштена, она се тумачи врло рестриктивно, везује се за изузетне околности, и убедљиве хуманитарне разлоге. Европски суд за људска права је у случају из скорашње праксе можда донекле појаснио конкретне околности примене принципа забране враћања у оваквим случајевима, а Суд правде ЕУ се у принципу ослањао на његову оскудну праксу. Суд правде ЕУ, додуше, захтева постојање намере да се неко лице лиши здравствене заштите, да би било могуће да добије супсидијарну заштиту у складу са Директивом 2011/95/EУ. Мада, уколико нема намере а постоје убедљиви хуманитарни разлози, таквом лицу треба дозволити боравак на територији државе чланице (тј. боравак без добијања супсидијарне заштите).

Сажетак ▼

Један од најзначајнијих извора арбитражног права јесте Моделзакон Комисије УН за међународно трговачко право (UNCITRAL). Овај Модел препоручује се државама, и то тако да његове норме унесу у своја национална законодавства, чиме би се допринело хармонизацији правних правила о арбитражном судству. Модел-закон UNCITRAL-а претендује да буде узор, односно модел за правно регулисање међународне трговачке арбитраже, што значи да има карактер факултативног, а не нормативног правног извора. Решења која садржи овај Модел-закон национална законодавства могу прихватити у интегралном тексту или их могу модификовати, при чему степен модификације зависи од специфичних интереса које односна држава жели да заштити. Велики број држава је, било доношењем нових, било новелирањем постојећих прописа о арбитражи, прихватио правне концепције и решења која су садржана у Модел-закону UNCITRAL-а, док, с друге стране, нека национална законодавства нису прихватила решења која нуди овај Модел. У наставку рада биће сумиран развој легислативе из области арбитражног права, с циљем да се укаже на основне тенденције кретања законодавства из области арбитраже у појединим европским земљама. Користећи упоредни правни метод у анализи националних законодавстава, аутор је дошао до сазнања у којој мери је Модел-закон UNCITRAL-а утицао на легислативу неких од најутицајнијих европских држава.