Архива часописа Европско законодавство
Европско законодавство Vol. 18 No. 66/2018
Садржај
Предговор
Европско законодавство, 2018 18(66):7-8
Општа питања
Европско законодавство, 2018 18(66):9-21
Сажетак ▼
Рад је фокусиран на анализу демократског дефицита у Европској унији (ЕУ). За ову тему у академској литератури постоје различита објашњења. Поимање концепта „демократског дефицита“ јесте вишезначно, а предметна студија ограничена је на анализу његовог значења унутар Европске уније. Студија обухвата најпре анализу карактеристика функционисања система ЕУ, потом анализу међуинституционалних односа унутар Уније, као и опажања у вези комуникације европске администрације и европских грађана и њиховог учешћа у свакодневном животу ЕУ. Намјера аутора ове студије је да докаже могуће изворе демократског дефицита на нивоу Уније, кроз објашњења корелације која постоји између Европског парламента, као јединог тијела којег бирају непосредно грађани, и Европске комисије, која има значајну законодавну улогу и политичку моћ, иако није непосредно одговорна европским грађанима.
Европско законодавство, 2018 18(66):22-46
Сажетак ▼
У раду се разматра питање одговорности као етичког појма и као једна од кључних особина човјековог дjеловања. Питање одговорности (предуговорне или било које друге) надовезује се на питaње мјеста и домашаја начела савjесности и поштења у правном систему Европске уније и код нас, те су у раду анализирани основни принципи на којима се темељи одговорност. Појединачно су обрађени услови (претпоставке) постојања моралности, те посебан значај свијести за моралну праксу и морално поступање. С посебном пажњом анализирају се врсте одговорности и њихов недостатак. Један дио рада посвећен je дефинисању обима различите врсте одговорности, а прије свега политичке одговорности код нас и у Европи. На крају рада се разматра усклађеност рјешења прихваћених у нашем законодавству са правилима европског уговорног права у погледу регулисања овог института.
Европско законодавство, 2018 18(66):47-69
Сажетак ▼
Политика стварања европског идентитета, и њена еволуција у европским круговима, не искључује већ подразумева поштовање и заштиту националних идентитета. Подробнијом анализом развоја националног идентитета кроз Уговоре, као и развојa сарадње националних уставних судова и Суда правде Европске уније, долазимо до закључка да државе чланице теже „преузимају кормила“ када је реч о тумачењу садржине и значаја националног идентитета, а моћ да одреди компатибилност националних интереса са дужностима и обавезама према комунитарном праву је на Суду правде ЕУ. Из угла судског препознавања права на заштиту најчешћа питања тичу се тумачења заштите националног, пре свега уставног, идентитета као противтеже принципу супрематије, адекватна примена теста пропорционалности, и на крају поља слободне оцене које се оставља државама чланицама код одређивања садржине националног идентита кроз заштиту основних вредности и јавног поретка једне државе. Суд правде ЕУ развио је флексибилан приступ, пре свега захваљујући изнесеним ставовима општих правобраниоца, а имајући у виду еволутивност садржаја националног идентитета, у смислу националних уставних система, у својим пресудама утврдио је правац у коме ће прибегавати давању „пресуда-смерница“ када је реч о заштити националног идентитета.
Законодавство
Европско законодавство, 2018 18(66):70-86
Сажетак ▼
Циљ истраживања представља анализа једног од најважнијих права загарантованих Општом Уредбом Европске уније 2016/679 о заштити података, а то је право на брисање (право на заборав). Истраживањем је утврђено да је право на брисање личних података установљено још у време важења Директиве 95/46/ЕЗ и случаја „Google vs. Шпанија“. Показало се да су након поменуте пресуде уследили бројни захтеви компанији Google за брисање података. Новом Уредбом право на брисање је проширено и детаљније уређено. Утврђено је да постоје одређене тешкоће у спровођењу овог права у пракси. Пре свега, поставља се питање на који начин ће се одредба о праву на брисање применити у случају нових технологија, као што су „блокчејн“ технологије. Друго, поставља се и питање на који начин ће се одредба о праву на брисање спровести у компанијама. Треће, питање је на који начин ће остваривање права запослених лица на брисање личних података утицати на пословање компанија. Најзад, посебно осетљиво питање у вези са правом на брисање личних података јавља се у сектору пружања здравствених услуга. Истраживањем је утврђено да је неопходна добра едукација грађана и ангажовање стручњака за област заштите података, али и за развијање интерних процедура за поступање по захтевима за брисање, укључујући и обезбеђење адекватних финансијсих извора. У раду су коришћени нормативни и правно-логички методи индукције и дедукције.
Европско законодавство, 2018 18(66):87-107
Сажетак ▼
Заштита физичких лица у односу на обраду личних података основно је право прописано чланом 8(1) Повеље о основним правима Европске уније и чланом 16(1) Уговора о функционисању Европске уније (TFEU). Брзи технолошки развој и глобализација донели су нове изазове за заштиту личних података. Технологија омогућава обраду личних података у невероватној размери како би се спровеле активности као што су превенција, истрага, откривање или гоњење кривичних дела или извршење кривичних санкција. Европска унија је стога усвојила Директиву 2016/680 27. априла 2016. године, којом је регулисала заштиту појединаца у вези обраде личних података од стране надлежних органа ради превенције, вођења истрага, откривања или кривичног гоњења за кривична дела или за извршење кривичних санкција, односно за омогућавање слободног кретања тих података, а заједно са Општом уредбом (ЕУ) 2016/679 о заштити података о личности (GDPR). Аутор се бави анализом садржаја предметне Директиве и сврхом њеног доношења. Посебну пажњу аутор посвећује питању важности Директиве ЕУ 2016/680 за правни поредак Републике Србије. У том смислу, аутор апелује на подизање свести о важности Директиве ЕУ 2016/680 у процесу усвајања новог Закона о заштити личних података и усклађивању унутрашњег законодавства са правним тековинама ЕУ у овој области.
Финансије
Европско законодавство, 2018 18(66):108-126
Сажетак ▼
Европска унија значајан део својих активности финансира из традиционалних сопствених извора финансирања. Међутим, извори су волатилни и неизвесни, имајући у виду тренд либерализације трговине присутан последњих деценија. Овим истраживањем сагледане су тенденције везане за њихов значај, као и шири ефекти које финансијски извори имају по благостање различитих друштвених група унутар Европске уније. Истраживање је спроведено применом историјско-правног метода, концептуалне анализе права и економске анализе права, која се огледа у примени дескриптивно-статистичких и компаративно-статичких метода. Резултати до којих се дошло у предметној анализи указују на субоптималност ослањања на традиционалне изворе финансирања. Анализа имплицира и потребу за изналажењем алтернативних извора финансирања Европске уније.
Европско законодавство, 2018 18(66):127-142
Сажетак ▼
Банке играју главну улогу на финансијским тржиштима јер су у позицији да се ангажују на прикупљању информација, а ово додатно помаже продуктивним инвестицијама у привреду. Савремене тенденције одликује контрола банкарског тржишта, што је основна карактеристика организација економских и финансијских активности у њиховој интеракцији са правним системом. У том смислу, процес развоја банкарског тржишта условљен је применом нових технологија, у сврху подизања јавне контроле на виши ниво. Главни мотиви јавне контроле банкарског тржишта налазе се у одржавању стабилности и заштити инвеститора. Јавна контрола повезана је са природом ризика који се јавља у банкама због ефеката примене нових технологија, инвестиција и банкарске конкуренције. Јавна контрола не би требала бити ограничавајући фактор у развоју банкарског тржишта. Ако би било другачије, социјални трошкови били би већи од користи које треба добити регулаторним мерама. У случају погоршања билансног стања банке, банка се у већини случајева продаје или буде ликвидирана. Ризик од оваквих ситуација има негативне ефекте и на друге банке јер утиче на ширење неизвесности и страха код њихових депонената, што у крајњем случају може проузроковати кризу банкарског система. Државе у оваквим ситуацијама прибегавају примени регулаторних мера кроз санацију, реструктурирање и консолидацију. У условима опште економске кризе еврозоне, државе чланице ЕУ нису примењивале једнаке стандарде надзора, што је додатно утицало на кризу банкарског сектора.
Европско законодавство, 2018 18(66):143-157
Сажетак ▼
Предмет рада обухвата анализу Директиве 2002/47/ЕЗ о уговорима о финансијском обезбеђењу чија је имплементација у правни поредак Републике Србије окончана усвајањем Закона о финансијском обезбеђењу, 8. јуна 2018. године. Аутор најпре излаже основна решења садржана у Директиви, потом начине и механизме њеног инкорпорирања у унутрашњни поредак, а затим се осврће на мане и недоследности које су промакле законодавцу приликом сачињавања коначног текста Закона. Истовремено, аутор даје и одређена објашњења о месту и улози појединих нових правних института у унутрашњем законодавству, као и критички осврт на последице које ће увођење једног оваког софистицираног правног режима произвести у Републици Србији.
Европско законодавство, 2018 18(66):158-175
Сажетак ▼
У савременим међународним економским односима Европска унија инсистира на отвореној и фер међународној трговини. Међутим, са новим трговинским кретањима, постоји озбиљна бојазан Европске уније од непоштене и неодрживе трговинске праксе неких земаља која доводи до преузимања европских предузећа у кључним индустријским областима. У циљу заштите сопствених стратешких интереса, надлежни органи Европске уније усвојили су у септембру 2017. године предлог Уредбе којом се успоставља оквир за проверу страних директних инвестиција из трећих земаља, с позивом на разлоге безбедности и јавног поретка. У предлогу Уредбе држaвaмa члaницaмa остављена je одређена флeксибилнoст неопходна зa прoвeру страних инвестиција у измењеним околностима и специфичним националним оквирима. Предлог Уредбе предвиђа механизме сарадње између држава, посебно у случајевима када стране директне инвестиције у jeднoj или вишe држaвa члaницa мoгу утицати на безбедност и јавни поредак у другим државама чланицама. Уз то, предлог предвиђа још и случајеве кад Кoмисиja може вршити контролу инвестиција кojе могу утицати нa прojeктe или прoгрaмe oд виталног интeрeсa зa Европску унију, а из разлога безбедности и јавног поретка.
Економија, конкуренција, предузетништво
Европско законодавство, 2018 18(66):176-193
Сажетак ▼
Државна помоћ као облик државне интервенције којом се регулише конкуренција на тржишту све више добија на значају у Европској унији. Успостављање ефикасног система контроле државне помоћи битна је обавеза земаља кандидата у процесу евроинтеграција. Полазећи од наведеног, у раду се анализира регулаторни оквир контроле државне помоћи у Европској унији и Републици Србији и њихова усклађеност. Циљ рада је да се стекне увид у активности надлежних институција у Републици Србији предузетих по питању предложених мера за отварање преговарачког поглавља 8 – Политика конкуренције, које се односе на систем контроле државне помоћи. Анализом се дошло до закључка да Република Србија није остварила значајније помаке у правцу стварања услова за отварање поменутог поглавља. Рад омогућава да се анализом предложених мера и предузетих активности укаже на значај усклађивања система контроле државне помоћи у Републици Србији са правним тековинама Европске уније, као и да се сагледају сви напори, али и пропусти, у испуњавању предложених мера за отварање преговарачког поглавља у вези са конкуренцијом.
Европско законодавство, 2018 18(66):194-210
Сажетак ▼
Набавка робе, услуга и јавних радова заснована је на најбољој цени и квалитету који се не може постићи без адекватног нивоа конкуренције на тржишту. Будући да конкуренција између учесника у јавном конкурсу зависи од критеријума доделе и услова које је одредило надлежно тело, државни органи могу, под одређеним условима, ограничити тржишну конкуренцију. Такви изузеци морају бити оправдани критеријумом јавног интереса. С обзиром да услуге општег економског интереса (Services of General Economic Interest – SGEI) представљају посебан сегмент конкурентне тржишне економије, овај рад се фокусира на дужност конкурентног понашања јавних власти у набавци услуга од општег економског интереса. Основни закон ЕУ неутралан је у погледу карактера власништва и препознаје две категорије приватних предузећа: лица са посебним и искључивим правима. Предметна анализа усредсређена је на изворе права Европске уније и праксу Европског суда правде којима се утврђује правни оквир за обезбеђење конкуренције у набавци услуга од општег економског интереса. Такође, рад пружа и преглед постојећих ограничења у овој области.
Европско законодавство, 2018 18(66):211-233
Сажетак ▼
Tрговачка маржа или разлика у цени је веома значајан индикатор укупних перформанси привредних субјеката. На њену величину се директно или индиректно преламају утицаји свих критичних фактора успеха у трговинским компанијама, или укупне трговине и њених појединих сектора. Просечан трговац у Србији принуђен је да између 45 и 55 различитих намета угради у трговачку маржу, за разлику од својих колега у Словачкој, Пољској, Чешкој и Мађарској, који имају између 12 и 22 намета. Да ли су цене више у Србији у односу на земље у окружењу? Одговор на ово питање аутори су покушали да нађу путем анализе и компарације цена у малопродајним објектима у Нишу, граду у Србији и Софији, граду у Бугарској. На пораст цена у Србији утиче, између осталог, и неразвијена структура наше трговине и недовољан степен конкуренције између трговинских субјеката на великопродајном и малопродајном тржишту. Ради заштите потрошача креатори економске политике доносе одређене мере ради спречавања неконтролисаног раста цена, путем стварања правних прописа различитих интензитета правне снаге. Закон о заштити потрошача има тежњу да адекватним правним нормама уравнотежи неслагање између фактичког и правног стања на пољу трговине, при сусрету самих произвођача на тржишној утакмици, као и потрошача са истима, а све у циљу усаглашавања са европским законодавством.
Европско законодавство, 2018 18(66):234-247
Сажетак ▼
Усклађивањем домаћег законодавства са правом Европске уније стварају су услови за конкурентност и једнак третман домаћих привредних друштава на европском тржишту. Хармонизација домаћег привредног права са правом Европске уније у вези је са преговарачким Поглављем 9, које Република Србија треба да испуни у процесу приступања Европској унији. У области правног оквира, који се односи на пословање привредних друштава, неопходна су усаглашавања која се односе на унутрашња процедурална правила пословања скупштине акционарског друштва. Та правила обухваћена су Пословником о раду скупштине акционара. Овај интерни правни акт нема статус оснивачког акта, што не значи да не мора бити у сагласности с њим. То је консеквенца правне хијерархије која постоји по основу Закона привредним друштвима. Аутори посвећују посебну пажњу анализи релевантних законских правила која се односе на Пословник о раду скупштине акционара, те у том смислу закључују да би било нужно додатно ускладити ова правила са решењима која постоје у упоредном праву, а која више одговарају комерцијалној природи овог облика привредног удруживања.
Спољна и безбедносна политика
Европско законодавство, 2018 18(66):248-262
Сажетак ▼
Предметна анализа концентрисана је на истраживање фактора који утичу на процес миграција, које су велики проблем савремене спољне и безбедносне политике Европске уније (ЕУ). У раду се прво пружају одговарајућа теоријска образложења економских имиграција од Другог светског рата наовамо, као и постојања емпиријске везе између економских чинилаца и имиграционих политика држава чланица ЕУ. Поменутим приступом остварује се циљ истраживања, који исходи из сазнања о утицају одређених економских показатеља на приступе решавању савремене мигрантске кризе. Резултати истраживања потврђују постојање везе између економских чинилаца и миграторних кретања. Узимајући у обзир учесталост економских фактора и економских мотивационих импулзија у миграторним кретањима, кроз примену метода посматрања, анализе садржаја, упоредног и статистичког метода, аутор је успео да укаже на најзначајније чиниоце миграторних кретања ка државама чланицама ЕУ.
Безбедност и одбрамбена политика
Европско законодавство, 2018 18(66):263-282
Сажетак ▼
Европска унија се данас налази пред многим одговорним задацима који се односе на решавање проблема повезаних са новим безбедносним изазовима, ризицима и претњама, попут тероризма, трговине људима или хибридним претњама од стране државних и недржавних актера. У годинама које су пред нама Европа ће, вероватно, мењати своју улогу на глобалном безбедносном плану. То ће захтевати снажну Европску унију, која може да унапређује мир и безбедност држава чланица. Захваљујући Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици (ЗБОП), Европска унија постала је један од највећих носилаца безбедности спровођењем цивилних и војних мисија. Кроз анализу Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, аутори желе да укажу на постојећа ограничења са којима се Европска унија суочава, те да се утврди степен усклађености националних одбрамбених политика када је у питању развој оперативних капацитета Европске уније, који су нужан услов за развој Заједничке безбедносне и одбрамбене политике.
Регионална политика
Европско законодавство, 2018 18(66):283-303
Сажетак ▼
Прекогранична сарадња је процес који се још увек усавршава, иако постоје видљиви позитивни ефекти, али и они негативни који представљају савремене безбедносне изазове. Интегрисање и старање заједништва европских земаља није био лак процес, не само у економском и правном смислу, већ и у смислу перцепције тог заједништва које је било потребно створити и оснажити у грађанима. Регионална интеграција представља један незаустављив процес који се не заснива само на успостављању сигурнијег и безбеднијег региона, већ у знатно већој мери има за циљ формирање пословних конекција, што неспорно има значајне позитивне ефекте, првенствено у областима економије, друштвеног живота, заштите животне средине, културолошких односа, а значајан је утицај и на политичке сфере. У овом истраживању размотриће се нека од основих значајних питања која се односе на значај прекограничне сарадње и комитета региона при Европској унији.
Социјална и културна политика
Европско законодавство, 2018 18(66):304-322
Сажетак ▼
Криза мултикултурализма у Европи се у наjвећој мери повезује са великом мигрантском кризом започетом 2015. године. Аутор указује да је криза европског мултикултурализма започела много раније. На нивоу Европске уније не постоји јединствена политика мултикултурализма, те су државе чланице ово питање решавале на националним нивоима. Поjедини модели европских држава, попут модела асимилације и „госта радника“, нису одговарали класичној дефиницији мултикултурализма. Промене на светској сцени, на почетку XXI века, узроковале су почетак пада мултикултурализма и његову трансформацију на европском нивоу, с обзиром на процес исламизације европских вредности. Рад показује да је мигрантска криза само један од чинилаца који је допринео до сада најдубљој кризи мултикултурализма у Европи. Аутор покушава да пружи одговор на питање у којој мери је могуће зауставити даљи суноврат европског мултикултурализма?
Судска пракса
Европско законодавство, 2018 18(66):323-346
Сажетак ▼
Арбитража представља један од начина решавања спорова, a нарочиту примену је пронашла у решавању међународних трговачких спорова. За разлику од судског решавања спорова, које организује и регулише држава, арбитражно решавање спорова је независно и аутономно, иако држава законом утврђује услове за овакво решавање спорова. Модерне тенденције иду у правцу све већег смањења утицаја државних судова на арбитраже, што, наравно, не значи да арбитраже постају самосталне и недодирљиве, већ да добијају већу аутономију и могућност да у одређеним ситуацијама коригују крута национална процесна законодавства, и самим тим допринесу бржем и ефикаснијем решавању трговинских спорова, првенствено међународних. Са порастом значаја међународне трговинске арбитраже долази до еволуције правила која се на њу односе, те је проучавање и правно регулисање међународне арбитраже предмет посебног интересовања и аутора који у раду указује на њене карактеристике и особености. Уз то, нарочит акценат ставља на сâм појам међународне трговинске арбитраже, њен значај и изворе, као и актуелно стање легислативе из проучаване области, односно на Закон о арбитражи који је донет 2006. године, а који је Републику Србију и српско право приближио светским стандардима у области арбитраже.