Сажетак ▼

Рaд je пoсвeћeн упoрeднoм правом истрaживaњу зaкoнoдaвстава eврoпских и других држава у области казнене политике везане за лични статус физичких лица. Мeтoдoм кoмпaрaциje националних правних система истрaжeни су различити приступи у регулацији правне обавезе ношења личне карте, те изрицања санкција зa нeнoшeњe овог документа о личном идентитету. У рaду je нaдaљe истрaжeнo у кojoj мeри je прaвнo урeђeнa oбaвeзa пoсeдoвaњe личнe кaртe у свeту и у Рeпублици Србиjи. С тим у вeзи, аутори су пружили упoрeдно прaвнa објашњења у вези изрицања санкција за нeнoшeње личнe кaртe у пeриoду oд 1995. гoдинe дo 2015. гoдинe. Нaлaзи из истрaживaнoг узoркa пoкaзуjу дa je сaнкциja зa нeнoшeњe личнe кaртe прoписaнa у 0,3% пoстo зeмaљa у свeту. У бaлкaнским земљама сaнкциja зa нeнoшeњe личнe кaртe прoписaнa је у 83% пoстo случајева. Oд зeмaљa члaницa Eврoпскe униje у сaмo двe зeмљe предвиђено је изрицање сaнкциja зa нeнoшeњe личнe кaртe, штo чини 0,07% oд укупнoг брoja држава члaницa. У Рeпублици Србиjи je у истрaживaнoм пeриoду oд двадесет гoдинa пoднeтo вишe oд 195.000 прeкршajних приjaвa зa нeнoшeњe личнe кaртe, штo чини 27,63% oд укупнoг брoja стaнoвникa. Аутори су дошли до закључка да је свaкoм 36 стaнoвнику у Рeпублици Србиjи у наведеном периоду изрeчeнa сaнкциja зa нeнoшeњe личнe кaртe.

Сажетак ▼

Финансијска криза и криза државног дуга који је Европска унија доживела током последње деценије показала је да њена непотпуна економска и финансијска архитектура није била довољна да спречи појаву неодрживих политика нити је била довољно отпорна да ефикасно апсорбују негативне последице које су се развиле након тога. Стога су институције Евопске уније започеле спровођење свеобухватног пакета мера усмерених на јачање економске и монетарне уније што захтева, пре свега, попуњавање банкарске уније и даљи напредак Уније ка заједничком тржишту капитала. Европска унија је у последњих неколико месеци представила неколико важних законодавних и незаконодавних иницијатива за спровођење мера у вези са смањењем и поделом ризика: измене регулаторног и надзорног оквира за спречавање акумулирања ризика, смањења нивоа неквалитетних кредита, смањења трошкова за прекограничне банкарске трансакције, борбе против превара и фалсификовања безготовинских средстава плаћања и побољшања финансирања одрживог раста. Отварање Поглавља 9 – Финансијске услуге у преговорима Србије са Европском унијом указује на неке додатне изазове који ће морати бити решени до краја приступног процеса. Имајући у виду да Европска унија надзире транспоновање правних тековина у домаћи правни оквир, као и успостављање одговарајућих административних структура способних за њихову имплементацију и примену, праћење регулаторних иницијатива унутар Европске уније јесте од значаја за успех приступних преговора и за даље унапређење финансијске стабилности Републике Србије.

Сажетак ▼

Предмет анализе јесте идентификација и евалуација регулаторног домашаја имплементације Пакта стабилности и раста у европском монетарном праву. У том смислу, у фокусу рада су питања која се односе на сврху и предмет првобитног Пакта стабилности и раста као sui generis међународног споразума, потом важност увођења фискалних правила и разматрање проблема примене финансијских санкција за неиспуњавање фискалних правила од стране водећих чланова Економске монетарне уније (ЕМУ). Посебна пажња је посвећена анализи ефикасности реформисаног Пакта стабилности и раста у превентивном и корективном делу и одређивању његовог значаја за постизање концепта монетарног и фискалног легитимитета. Коришћењем догматске, аксиолошке и логичке методе, аутор се бави истицањем главних предности и недостатака новонасталих решења унутар реформисаног Пакта. Закључак је да реформски Пакт стабилности и раста није успео ојачати концепт фискалне одговорности као предуслова за фискалну стабилност, која је заједно са концептом монетарне стабилности императив за оптимизирање правца међународних монетарних односа и очување међународног монетарног поретка, те постизања потребног степена фискалног јединства у Европској економској монетарној унији.

Сажетак ▼

У међународном економском пословању, директне стране инвестиције представљају један од одлучујућих фактора за убрзани привредни раст, запошљавање и технолошки развој. Њихове предности Европска унија јасно препознаје и подстиче кроз предузимање мера које воде здравом привредном окружењу отвореном за страна улагања. На глобалном плану, Европска унија остаје доследна у ставу да економски односи треба да се темеље на међународно отвореној, одрживој и фер трговини. У новијем периоду постоји озбиљна забринутост Европске уније због непоштене трговинске праксе коју примењују стране земље и предузећа. Ово се нарочито односи на предузећа у државном власништву трећих земаља која врше стратешка припајања европских предузећа у кључним индустријским секторима. Стога је, Комисија Европске уније издала једно саопштење о мерама које треба предузети у циљу провере и контроле одређених страних директних страних инвестиција, а ради заштите сопствених трговинских интереса. Саопштење је приложено предлогу Уредбе о успостављању оквира за проверу страних директних инвестиција из трећих земаља с позивом на разлоге безбедности и јавног поретка.

Сажетак ▼

У овом раду аутор разматра могућности за формирање заједничке војне структуре Европске уније. Европа се у овом тренутку суочава са диверзификацијом претњи које долазе од миграција и тероризма подстакнутог повратком бораца из конфликтних подручја на тлo европских држава. Посебан фокус дат је одредбама Уговора из Лисабона које се тичу заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Такође, као примарним извором информација за рад аутор је користио закључке Европског савета и других надлежних тела ЕУ. Јединство ЗСБП анализирано је кроз призму функционалних надлежности Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност. Методолошки, аутор се у анализи користио квалитативним и квантитативним техникама како би расправу о заједничкој војсци ЕУ сместио у дефинисан теоријски оквир. Основну хипотезу рада представља премиса по којој ће Европска унија и даље бити војно зависна од НАТО.

Сажетак ▼

Корупција данас представља један од глобалних социјалних феномена. У највећем броју земаља света, независно од степена њихове развијености, корупција је саставни део друштвених система и један од најактуелнијих проблема. Европска унија као супранационална организација са значајним уделом политичке моћи у свету у континуитету се залаже за сузбијање корупције. Она, у ствари, настоји да прошири унификовани приступ у решавању проблема корупције на глобалном плану, што малим земљама и земљама у развоју које имају висок степен корупције посебно погодује. Изградња јаких институција у борби против корупције, као и јасних и строгих законских норми, један је од првих корака на овом путу.

Сажетак ▼

Циљ овог рада био је да се одреде нивои спортских активности припадника активног састава полиције и кадета полицијских школа и факултета у различитим животним добима у оквиру Европске уније. Ови параметри су третирани као потенцијални квантификатори који се могу користити приликом процене појединаца који се припремају за рад као будући полицијских службеника. Спортски савез европских полиција (Union Sportive des Polices d’Europe – USPE) основан је у Паризу 30. новембра 1950. на иницијативу Спортског савеза француске полиције. Њени оснивачи били су Белгија, Данска, Финска, Француска, Велика Британија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Шведска и Швајцарска. Циљ овог савеза је да промовише полиције спорта у оквиру својих земаља чланица. Државе-чланице организују европска полицијска првенства у интервалима од четири године у 16 спортских дисциплина: кошарка, крос-кантри трчање (трчање у природи са природним препрекама), фудбал, рукомет, џудо, атлетика, маратон, бициклизам, рвање, стрељаштво, пливање, скијање, тенис, стони тенис, триатлон и одбојка.

Сажетак ▼

Дигиталне технологије пружају велике могућности у области управних процедура, привредних активности и потреба друштва, при чему се свакодневно појављују нове врсте производа и услуга информатичке делатности које не познају границе националних држава. С друге стране, безбедносни инциденти у вези са дигиталном технологијом су све већих размера, а њихова учесталост представља озбиљну претњу функционисању мрежних и информатичких система. Предмет анализе представљају правни акти Европске уније који се односе на регулацију безбедности мреже и информатичких система.

Сажетак ▼

Предмет рада јесте примена временског жига у Републици Србији. У раду су објашњени прописи којима се уређују питања електронских докумената, електронске индентификације и услуга од поверења у области електронског пословања. Посебна пажња посвећена је усаглашавању ове проблематике у Републици Србији са правном регулативом Европске уније према Уредби бр. 910/2014 ЕУ. Имајући у виду да се начини пословања брзо мењају, у раду је оцењено да се решења у области информационих технологија мењају брже од измена правне регулативе. У раду се износи став да будућа законска решења треба да буду флексибилнија и у потпуности отворена за нова технолошка достигнућа. Аутори сматрају да будућа правна решења из ове области треба да буду заснована на стандардима Европске уније и општеприхваћеним стандардима које примењују технолошки развијеније земаље.

Сажетак ▼

Предмет рада је право интерпретатора, врсте сродног права, која има посебна својства која га по правној природи и садржини издвајају у простор између ауторског права и осталих сродних права. Право интерпретатора је искључиво право које овлашћује свог носиоца да другоме забрани или дозволи коришћење одређене интерпретације. Оно је једино право које поред имовинскоправних садржи и личноправна овлашћења. Аутори у раду дају хронолошки преглед регулисања сродног права и права интерпретатора у међународном праву и у домаћој легислативи. Такође, указано је на процес усклађивања домаћег законодавства са европским правним тековинама у овој области, као и са обавезама проистеклим из ратификованих међународних докумената и процеса европских интеграција.

Сажетак ▼

Овај рад посвећен је анализи међународноправних и уставноправних аспеката права на образовање. Право на образовање је једно од најзначајнијих културних права која спадају у тзв. другу генерацију људских права, заједно са економским и социјалним правима. Први део рада посвећен је анализи дефинисања права на образовање у најзначајнијим међународним актима о људским правима. Ово право је предвиђено Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима, као и релевантним регионалним конвенцијама о људским правима. Право на образовање је једино културно право које је нашло своје место у Европској конвенцији о људским правима. Зато је централни део рада посвећен статусу и заштити права на образовање у систему Савета Европе. Оно ужива непосредну заштиту пред Европским судом за људска права, чијим је одлукама ово право значајно унапређено. Последњи део рада анализира положај права на образовање у Републици Србији. У уставном систему Републике Србије, право на образовање је гарантовано Уставом, а детаљно регулисано законима. У његовом остваривању јављају се извесни проблеми у пракси. У закључним разматрањима сумирају се резултати истраживања и дају одређене сугестије за побољшање положаја права на образовање.

Сажетак ▼

Људска права припадају посебној категорији права чије извориште чини међународни правни инструментаријум. Њихова целовитост није могућа без постојања читаве лепезе конвенција, декларација, пактова, препорука, смерница и других прописа. У том погледу је изузетно запажено присуство европских правних инструмената у свим сегментима људских права. Уважавајући мишљење којим се потенцира једнакост свих људских права, као и факат да се њихово нормирање врши у широј лепези правних инструмената, није једноставно издвојити одређено људско право које можемо сматрати репрезентативним. Међутим, у временима када имовинска права све више добијају на значају, од посебне је важности осветлити подручје права на имовину као људског права друге генерације. Додатни мотив, који је циљано усмерио нашу пажњу на ово људско право, чини свеопшта економска криза узрокована својинском трансформацијом, преласком на либерални концепт економије, процес реституције и др. Свесни чињенице да наши национални правни оквири морају бити усклађени са међународним и европским правним инструментима, приступили смо темељнијем претресању свих важнијих аспеката права на имовину као људског права. С тим у вези апострофираћемо важност правилног разумевања имовине у међународној и националној правној номенклатури. У томе нам могу помоћи ставови и мишљења Европског суда за људска права у предметима због кршења имовинских права држава чији се грађани обраћају овом суду.

Сажетак ▼

У раду се говори о лишењу живота лица од стране лекара, а на изричит захтев пацијента због његовог тешког здравственог стања, као једном од облика еутаназије. Полази се од права на живот као основног људског права које обавезује државе да га заштите у оквиру своје надлежности. Међу ситуацијама у којима је лишење живота дозвољено, члан 2 Европске конвенције о људским правима не наводи еутаназију. Стога, активна директна и добровољна еутаназија је забрањена у већини националних правних система. Ипак, са напретком медицине расправа о еутаназији временом добија нову димензију. У раду се износи мишљење да државе легализацијом еутаназије, под строго прописаним законским условима, делују у предвиђеним међународним оквирима. У прилог томе, констатује се да се у обзир мора узети и квалитет живота као део члана 8 Европске конвенције којим се предвиђа право на поштовање приватног живота. Управо је принцип ограничене аутономије главни аргумент присталица озакоњења еутаназије. Ментално способан пацијент, дакле, има право да одлучи о окончању свог живота. Од лекара се захтева да усклади своје односе са неизлечивим болесником према његовим интересима. Држава мора прописати јасне услове и правила процедуре и успоставити снажан механизам надзора у циљу спречавања злоупотребе.