Сажетак ▼

Сукцесивне кризе које су уздрмале Европску унију у 21. веку, а које су довеле до јачања националистичких и евроскептичних странака и покрета, принудиле су Емануела Макрона, француског председника изабраног у мају 2017. године, да се врати на европску политичку сцену. Суштина француског предлога о преутемељењу Европске уније је у визији суверене, уједињене и демократске Европе. Европски суверенитет би се изграђивао постепено на основама јачања јединства у евро подручју и то увођењем европског федералног буџета, европских пореза и функције министра финансија, као и уједначавањем националних норми у пореској и социјалној сфери. Процес о коме је реч био би пропраћен јачањем демократског легитимитета Европског парламента и његових надлежности. Европска унија би изграђивала своју војну самосталост и штитила безбедност својих граница оснивањем Европске пограничне полиције и Канцеларије за азил. Остаје да се види шта ће бити резултат коначног договора између Париза и Берлина о будућности Европске уније и да ли ће то заиста представљати „нови почетак“ у процесу европске интеграције.

Сажетак ▼

У савременом кривичном праву затворска казна је основна и најважнија врста кривичних санкција за починиоце кривичних дела како би се спречило и борило против криминала. Али, поред безусловне затворске казне, сва кривична законодавства такође познају различите модалитете њеног доношења или извршења. То су различити облици супститута или алтернатива у случајевима када безусловни притвор није неопходан. Тако можемо разликовати пуну или делимичну суспензију казне затвора или неку другу врсту казне. У првом случају ради се о условној осуди. Други део парцијалне суспензије назива се условно отпуст. Условно пуштање на слободу је делимична суспензија казне затвора под одређеним условима и за одређени период, али тек након што је осуђени већ делимично осуђен на казну. За одобравање условног ослобађања неопходно је испунити кумулативно прописане услове кроз које се процењује да ли је и у којој мери остварена посебна превенција осуђеног лица у смислу реедукације и ресоцијализације. Предуслов за спровођење ових мера јесте испуњавање формалних захтева – у погледу врсте и трајања затворске казне или материјалних услова – оцене суда да примена казне у конкретном случају није неопходна јер се циљеви (сврха) казне може постићи без ефективне примене казне затвора у целини или делимично. Овај рад говори о концепту, карактеристикама, условима и методама примене ових облика суспензије затворске казне у модерном европском кривичном праву.

Сажетак ▼

Швајцарски закон о малолетничком кривичном праву из 2003. године припада групи савремених закона који регулише на специфичан начин статус малолетних преступника у материјалном, процесном и примењивом праву. Закон се односи на малолетне извршиоце кривичних дела старости од 10 до 18 година у време извршења злочина. Особе испод овог узраста третирају се као деца која су ван области кривичног права и подложна су мерама социјалне помоћи. У Закону се наглашава обавеза суда да приликом спровођења кривичног поступка против малолетних лица, обавезно води рачуна о заштити њихове личности, поштовању животних и породичних околности и развоју и подизању малолетника, а што је у складу са међународним стандардима. Закон разликује две врсте санкција које се могу изрећи малолетним извршиоцима кривичних дела, и то: заштитне мере које се односе на починиоце којима је потребан посебан надзор или терапијски третман, и казне које се односе на малолетне извршиоце тешких кривичних дела. У сваком појединачном случају суд прелиминарно испитује личност малолетника и његове личне односе и карактер. У одређеним случајевима суд може донети одлуку о амбулантном или стационарном (институционалном) надгледању малолетника којем, по правилу, претходи медицински или психолошки преглед надлежних институција. Могућа је притом и примена заштитних мера предострожности и током обављања испитивања личних односа малолетника.

Сажетак ▼

Директива ЕУ Европског Парламента и Савета бр. 2016/97 од 20. јануара 2016. године о дистрибуцији осигурања регулише питања оснивања и обављања послова дистрибуције осигурања и реосигурања у ЕУ. Она се односи на сва физичка и правна лица са пребивалиштем или седиштем у некој од држава чланица, као и на лица која планирају да заснују пребивалиште и оснују седиште у некој од држава чланица с циљем обављања послова дистрибуције осигурања и реосигурања. Главни циљ доношења Директиве 2016/97 је усклађивање националних одредби у вези са дистрибуцијом осигурања и реосигурања и она треба да допринесе усклађивању националних прописа у вези са приступом обављању послова дистрибуције осигурања и реосигурања. Овај акт одређује да би државе чланице требале да омогуће и приступ регистрима посредника. У раду су представљене одредбе о статусу дистрибутера осигурања, а што се односи на обавезу уписа у регистар, обављање послова посредовања у другој земљи, организационе услове за обављање дистрибуције осигурања, осигурање од одговорности и заштиту потрошача осигурања, услове информисања и правила пословног понашања дистрибутера осигурања итд. Директива 2016/97 дефинише и минимална стручна знања и услове стручности за обављање послова дистрибуције осигурања у вези са неживотним и животним осигурањем, као и са инвестиционим производима осигурања. У раду су представљене и одредбе Закона о осигурању Републике Србије о посредницима у осигурању. По одредбама тог Закона ове послове, као једину делатност, може обављати друштво за посредовање у осигурању које је добило дозволу Народне банке Србије.

Сажетак ▼

Привредна друштва оснивају се за обављање економских активности са намером стицања прихода након извршења трансакција. Међутим, у ситуацији када привредно друштво не послује успешно и ако оствари губитке, односно трошкове који превазилазе приходе, та ситуација указује да је привредно друштво запало у финансијске и пословне потешкоће. Поред реструктурирања у поступку приватизације и реорганизације у стечајном поступку, споразум о финансијском реструктурирању представља трећи начин на који се може извршити опоравак или санација привредних друштава. Овај метод санације уведен је у наш правни систем у 2011. години, усвајањем Законa о споразумном финансијском реструктурирању приредних друштава. Договорно финансијско реструктурирање обухвата правна правила о регулисању нерешених дужничко-поверилачких односа. Нека од ових правила спадају у групу класичних правила о санацији предузећа. Поред тих правила постоје и потпуно нова правила која прописују могућност формирања органа за санацију, надлежности институционалних посредника и статус поверилаца који треба да прихвате споразум о реструктурирању. Предметни рад је концентрисан управо на анализу наведених правила како би се пружила јаснија слика о усвојеним правним решењима.

Сажетак ▼

Циљ рада је сагледавање постојања заједничких елемената од значаја за чланство Републике Србије (РС) у Светској трговинској организацији (СТО) и Европској унији (ЕУ), у делу који се односи на трговину и животну средину. У раду се, најпре, указује на нека кључна питања од значаја за разумевање односа између трговине и животне средине, тј. трговинских мера и мера заштите животне средине. Констатује се постојање неколико елемената преплитања. Посебно се наглашавају елементи преплитања нормативног карактера чија је основа у документима СТО, односно који проистичу из релевантних међународних уговора у области животне средине. Даје се преглед најзначајнијих одредби релевантних докумената СТО од значаја за животну средину. Такође, указује се и на најзначајније међународне уговоре у области животне средине са становишта њиховог односа према трговини. У посебном делу рада се сагледава положај РС у контексту стицања чланства у СТО и ЕУ. Даје се приказ процена Европске комисије у вези са напретком РС у процесу ЕУ интеграција. Поред процена које се непосредно односе на поглавље „Животна средина и климатске промене”, указује се и на процене које се односе на поглавље „Спољни односи”, од значаја за чланство у СТО. Питање усклађивања законодавства у области управљања генетички модификованим организмима заузима посебно место. Такође, констатује се постојање преплитања услова за чланство у СТО и ЕУ у делу који се односи на трговину и животну средину, кроз чланство РС у међународним уговорима у области животне средине и усаглашавање дела националног законодавства са прописима ЕУ.

Сажетак ▼

Водни саобраћај, осим значаја за привредни развој одређене државе или регије, има и велики утицај на загађивање и уништавање човекове околине, оштећење имовине и губитак људских живота. Велике хаварије, које су се крајем претходног и почетком овог века догодиле поред европских обала, подстакле су ЕУ да почне да придаје већу пажњу питању безбедности водног саобраћаја. У овом раду направљен је осврт на најзначајнију легислативу ЕУ која регулише питање безбедности поморског и унутрашњег водног саобраћаја и обавезе у погледу образовања и обуке посаде како чланица и кандидата ЕУ, тако и трећих држава чији бродови упловљавају у европске луке или чији држављани плове на тим бродовима. Потреба заштите људских живота и човекове околине довела је до повезивања најзначајних организација на глобалном и регионалном нивоу, како би се онемогућиле поморске несреће и незгоде. Усклађени су прописи о сигурности пловидбе и услови за обављање пловидбе које су ове организације усвојиле. Такође, представљен је степен усклађености домаћег права са међународним стандардима.

Сажетак ▼

Интензивнији развој прекограничне сарадње неопходан је како би се на најефикаснији начин искористио широк спектар развојних могућности са обе стране граница у Европи, као и потенцијал за решавање заједничких проблема. На тај начин региони би се међусобно боље повезали и преузели функцију покретача даљег европског уједињења и одрживих суседских подручја на спољним границама Европске уније. Прекогранична сарадња, стога, представља први и најважнији задатак и политички циљ Европске уније који је потребно спровести на регионалном и локалном нивоу и у партнерству са државним властима. Интеграциони ефекти прикључења Србије Европској унији, са аспекта регионалног развоја су вишеструки, значајни и потврђени, директни и индиректни, регионално неравномерни и имају своју економску, демографску, социјалну, инфраструктурну и хуману димензију. То потврђују, не само искуства свих транзиционих економија које су сада чланице Уније, већ и наша регионална искуства са пројектима током протеклог транзиционог периода.

Сажетак ▼

Прекогранична сарадња децентрализованих јединица може да представља средство унапређења њиховог функционисања, посебно у граничном појасу, те се јавља као извесна допуна децентрализованом систему управљања, првенствено у функцији равномерног развоја. Право на прекограничну сарадњу представља стандард у институционализацији локалне самоуправе, а самим тим и виших територијалних заједница. Ипак, његов оквир је релативно узак, подложан националним ограничењима. Процес европских интеграција представља најзначајнију покретачку снагу прекограничне сарадње, чији је мотив и циљ коришћење фондова ЕУ намењених за ове сврхе.

Сажетак ▼

Предметна студија пружа преглед и анализу најважнијих правних инструмената усвојених под окриљем европских регионалних организација – Савета Европе и Европске уније. Ови инструменти у суштини нaдoпуњуjу мeђунaрoднe прaвнe инструмeнтe дoнeтe пoд oкриљeм Уjeдињeних нaциja, a кojи имају зa циљ дa дoпринeсу унивeрзaлнoj борби против тероризма као међународног злочина који представља претњу међународном миру и безбедности. У тoм смислу eврoпскe држaвe су у oбaвeзи дa сарађују у предузимању прeвeнтивних и прoхибитивних мера прoтив тeрoризмa. С обзиром да постоје општи стандарди у помагању у откривању, изручењу, гоњењу и кажњавању починилаца терористичких aкaтa Србија, као држава кандидат за пријем у чланство Европске уније у обавези је да усклади своје унутрашње законодавство са европским правним оквирима за сузбијање међународног тероризма. Ово тим пре, јер Србија кроз овај процес показује своју способност за остварење дијалога са свим државама чланицама Европске уније поводом спровођења циљева Заједничке спољне и безбедносне политике.

Сажетак ▼

Одбрамбена индустрија Србије представља респектабилан национални капацитет чија се развојна улога састоји у трајном повећању извоза и обезбеђењу националне самодовољности неопходне за потребе система одбране. Иако је у последње две-три деценије одбрамбена индустрија прошла кроз велика искушења, она је показала изузетну виталност на међународном тржишту. Ова индустрија има потенцијал да се развија високом стопом раста и у условима придруживања Србије тржишту Европске уније, а на шта упућују одређени економски параметри, висок квалитет производа, ценовна конкурентност, специфична технолошка знања и богато производно искуство, те велико интересовање страних купаца. Са новим Законом о производњи и промету наоружања и војне опреме Србија је направила искорак којим њена предузећа из одбрамбене индустрије могу изаћи на тржиште Европске уније и друга светска тржишта. Аутори овог рада посветили су пажњу политичким и безбедносним импликацијама страних улагања у српску одбрамбену индустрију фокусирајући се на контекст који ове инвестиције могу имати на процес европских интеграција.

Сажетак ▼

Предмет рада представља утврђивање начина на који грађани Србије перципирају легислативни оквир којим се штите права рањивих друштвених група у Србији у односу на Европску унију. Циљ рада јесте утврђивање разлика у мишљењима и ставовима грађана о легислативном оквиру и његовој примени у Србији, у односу на Европску унију, који зависе од степена и врсте образовања. Осим тога, циљ рада јесте и утврђивање чињеница на који начин се грађани информишу о положају и заштити рањивих друштвених група како би се могао извести закључак о узроцима за изношење конкретних мишљења и ставова. Имајући у виду значај развоја социјалног предузетништва за решавање проблема рањивих друштвених група, аутори су у раду анализирали легислативни оквир којим је регулисана ова област. На основу спроведеног истраживања применом анкете на узорку од 150 испитаника, као и кроз анализу националног легислативног оквира и Стратегије Европа 2020 у области социјалне кохезије, аутори су дошли до сазнања о постојећем стању у Србији у односу на стање које постоји у Европској унији. У том смислу аутори су дали и одређене препоруке за унапређење социјалног предузетништва.

Сажетак ▼

У раду су представљени најзначајнији постулати европске образовне језичке политике: плурилингвизам, демократско грађанство, језичка разноврсност, интеркултурни дијалог и социјална кохезија. Анализирани су референтни акти Света Европе и институција Европске уније у којима су прокламовани најзначајнији циљеви ове политике и активности европских институција и у области наставе страних језика. Потом је учињен критички осврт на европску образовну језичку политику и њену примену у пракси и анализирана примена постулата европске образовне језичке политике у настави страних језика у Републици Србији.

Сажетак ▼

У Европи у 21. веку питање језичких људских права и родно осетљивог језика у службеној и јавној употреби добија све више на значају. Тим питањем све чешће се баве друштвене науке, јавне политике и медији, а родно осетљиви језик се сматра језиком родне равноправности. Захтева се да језик који се користи у службеним документима осигурава једнаку вредност и једнаку видљивост женама и мушкарцима и њиховим активностима. Уважавајући европске стандарде и Националну стратегију за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године, аутор у раду анализира могућности употребе родно осетљивог језика у прописима сa аспекта правне технике. При томе, он користи догматички, нормативни и упоредноправни метод. На крају рада, аутор разматра значај проучаваног питања за Републику Србију и њен пут ка чланству у Европској унији. Он закључује да би у циљу обавезивања на доследну употребу родно осетљивог језика у прописима требало извршити и одговарајуће измене и допуне Јединствених методолошких правила за израду прописа које доноси Народна скупштина Републике Србије.

Сажетак ▼

Сурогат материнство представља питање које већ дуже време изазива низ етичких дилема, а пре свега у вези могућности експлоатације сурогат мајки. Данас је посебно актуелно у светлу напретка репродуктивних технологија, као и репродуктивног туризма. ЕУ право не регулише питање сурогат материнства, оно припада сфери посебно осетљивих питања. Из овог разлога су посебно занимљива два случаја из праксе Суда правде ЕУ који показују како питање сурогат материнства може искрснути на посредан начин, тј. кроз прописе који не регулишу директно ово питање. Када је реч о поменута два случаја може се приметити да Суд правде ЕУ у принципу није прекорачио своје надлежности. Tреба имати у виду да након закључивања споразума о сурогатству интереси и права рођене деце могу бити заиста погођени, пре свега у светлу репродуктивног туризма. Међутим, постизање било каквог консензуса у овој области је тренутно готово немогуће.