ELEKTRONSKO FAKTURISANjE U EVROPSKOJ UNIJI

ĆORIĆ Vesna (Institut za uporedno pravo, Beograd), vesnacoric@yahoo.com
MATIJEVIĆ Milica V. (Institut za uporedno pravo, Beograd), milicavmatijevic@gmail.com
KNEŽEVIĆ BOJOVIĆ Ana (Institut za uporedno pravo, Beograd)

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2014/55/EU o elektronskom fakturisanju u postupku javnih nabavki donosi značajan napredak u oblasti elektronskog fakturisanja. Pre njenog usvajanja postojali su akti Evropske unije (EU) koji su delom regulisali pitanja elektronskog fakturisanja. Međutim, ti akti nisu bili usmereni na unapređenje operatibilnosti standarda, budući da nisu uključivali obavezu prijema elektronske fakture izdate u strukturiranom elektronskom formatu, koji omogućava njenu automatsku i elektronsku obradu. Direktivom se nameće obaveza prijema elektronskih faktura subjektima javnog sektora u određenim situacijama, ali ne i njihovog izdavanja, te subjekti javnog sektora i dalje mogu da prihvataju fakture izdate u štampanom obliku. Države članice slobodne su da prošire opseg primene Direktive prilikom njenog transponovanja. U okviru rada predstavlja se najpre svrha donošenja Direktive 2014/55/EU, a zatim i druge mere EU koje su od značaja za elektronsko fakturisanje. Nakon predstavljanja njihovih osnovnih karakteristika, izlaže se sadržina Direktive koja je ključni izvor prava EU u oblasti elektronskog fakturisanja. Da bi se na što potpuniji način sagledao domašaj Direktive, u radu se uzimaju u obzir i dokumenti doneti od strane drugih međunarodnih organizacija. Analiza se prevashodno zasniva na analizi pravnih tekovina EU, kao i nacionalnih akata država članica kojima je izvršena transpozicija Direktive u unutrašnji pravni poredak.

Ključne reči: EU, elektronsko fakturisanje, javne nabavke, porez na dodatu vrednost, harmonizacija prava