ULOGA PAMETNE SPECIJALIZACIJE U POLITICI REGIONALNOG RAZVOJA SRBIJE

ИВАНИЋ Валентина (Cultural Due Diligence Institute, Нови Сад), valentina.ivanic@sbb.rs

Kao zemlja koja se nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU), Srbija je u pretpristupnim pregovorima, a prema Poglavlju 22 „Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata”, ostvarila je umereni napredak. Kako Poglavlje 22 još uvek nije otvoreno, Srbija može imati na raspolaganju samo ona sredstva koja će joj tek biti data na korišćenje nakon pristupanja EU. Dakle, Srbija tek treba da usvoji pravni okvir za kohezionu politiku dok se zatvaranje pomenutog Poglavlja može očekivati onda kad Evropska komisija oceni da je Srbija dobro pripremljena za transparentno programiranje i upravljanje sredstvima iz evropskih fondova. Što se tiče programiranja, Srbiji se sugeriše da se razvojni plan, koji predstavlja pravnu osnovu za politiku regionalnog razvoja, usvoji u najkraćem mogućem roku. Naime, EU očekuje da Srbija ovim planom valorizuje svoje razvojne potencijale na regionalnom planu. Budući da u međuvremenu nije došlo do usvajanja razvojnog plana, Srbija je usvojila Strategiju pametne specijalizacije za period od 2020. do 2027. godine. Zahvaljujući ovoj Strategiji izršena je valorizacija razvojnih potencijala regiona u Srbiji. Srbiji je ovim povodom sugerisano da pristupi izradi Strategija pametne specijalizacije u fazi kada se približi pristupanju EU. Razlog tome jeste odlaganje donošenja strategija pametne specijalizacije kao jednog od uslova za korišćenje sredstava iz Evropskih strukturalnih i investicionih fondova (ESIF), kao i vreme koje je potrebno za suočavanje sa fenomenom „institucionalnog paradoksa vezanog za pametnu specijalizaciju”.

Ključne reči: Politika regionalnog razvoja, pametna specijalizacija, regionalni razvoj, EU, Srbija