DELOVANjE EU NAKON PRISTUPANjA ŽENEVSKOM AKTU LISABONSKOG SPORAZUMA O IMENIMA POREKLA I GEOGRAFSKIM OZNAKAMA

ЈЕЛИСАВАЦ ТРОШИЋ Сања (Институт за међународну политику и привреду, Београд), sanja@diplomacy.bg.ac.rs

Rad analizira najznačajnije izmene i posledice pristupanja Evropske unije (EU) Ženevskom aktu Lisabonskog sporazuma o imenima porekla i geografskim oznakama (Ženevski akt). Usvajanjem Ženevskog akta EU je proširila politiku zaštite imena porekla i geografskih oznaka na globalni nivo. Nakon usvajanja Uredbe (EU) 2019/1753 zemlje članice EU imaju bolju mogućnost zaštite oznaka geografskog porekla, pre svega tradicionalnih prehrambenih proizvoda. U radu se detaljnije ispituju elementi, struktura i način kako je pravno regulisana zaštita oznaka geografskog porekla u EU. Poseban fokus u analizi dat je rešenjima iz Uredbe (EU) 2019/1753 čiji domen primene obuhvata države članice i treće zemlje. Istraživanje ukazuje na prednosti sveobuhvatne zaštite imena porekla i geografskih oznaka na tržištu EU. Međutim, zaštita se odnosi prevashodno na tradicionalne poljoprivredne proizvode (vina, sireve, žestoka pića i dr.), a ne na sveobuhvatnu zaštitu nepoljoprivrednih tradicionalnih proizvoda.

Ključne reči: EU, oznaka porekla, imena porekla, geografske oznake, Ženevski akt, Lisabonski sporazum