UREDBA 2021/836 EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA O MEHANIZMU CIVILNE ZAŠTITE EU

JAZIĆ Aleksandar (Институт зa мeђунaрoдну пoлитику и приврeду, Бeoгрaд), jazic@diplomacy.bg.ac.rs

Konstantan razvoj sistema civilne zaštite Evropske unije (EU) zahteva unapređenje evropskog zakonodavstva u skladu sa potrebama efikasnog funkcionisanja ovog sistema. Usvajanjem adekvatnih pravnih akata EU je organizovala i na stabilne osnove postavila sistem civilne zaštite na svojoj teritoriji, oličen u pomenutom Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije (European Union Civil Protection Mechanism – EUCPM). Mehanizam civilne zaštite EU predstavlja okvir zajedničkog delovanja država članica EU pre i tokom vanrednih situacija. Zato je neophodno unapređenje pomenutog Mehanizma u cilju njegovog nesmetanog funkcionisanja i delovanja u slučaju vanrednih situacija. To se odnosi i na pravne akte EU kojima se reguliše funkcionisanje ovog Mehanizma. Promene u međusobnim odnosima članica EU, tehnološki razvoj i klimatske promene primoravaju EU da prilagođava svoje zakonodavstvo novonastalim okolnostima. Time se osigurava spremnost EU da pruži brz i adekvatan odgovor u slučaju vanrednih situacija. Unapređenjem zakonodavstva EU u oblasti civilne zaštite osigurava se međusobna usklađenost u delovanju država članica EU u oblasti civilne zaštite. Zato je briga EU o funkcionisanju pomenutog Mehanizma veoma izražena, jer je u pitanju osnovni okvir zajedničke pripreme i delovanja članica EU pre, u toku i nakon vanrednih situacija.

Ključne reči: Vanredne situacije, katastrofe, civilna zaštita, prevencija, evropsko zakonodavstvo, Mehanizam civilne zaštite EU, Resk EU, Evropska unija, Srbija