ETIČKI ASPEKTI KOMUNIKACIJE, BIOETIKE I PRIGOVORA SAVESTI

MUDRINIĆ Ljiljana M. (Правни факултет Мегатренд Универзитета, Београд), mudrinic.lјilјana243@gmail.com

U radu se razmatraju teorijski stavovi o komunikološkoj i deontološkoj etici kao specijalnoj etici koja služi čoveku i njegovim pravima. U kontekstu evropskih vrednosti u radu se razmatraju osnovni principi morala i moralne kulture na kojima se temelji medijska etika. Polazeći od pretpostavke postojanja moralnosti, autor ispituje značenja prigovora savesti za moralnu praksu i moralno postupanje. Pravo na prigovor savesti temeljno je ljudsko pravo i sastavni je deo slobode mišljenja koje je priznato u većini evropskih država. U radu se s posebnom pažnjom analizira kriza kulture koja je započela krajem pedesetih godina prošlog veka, a koja je doprinela pojavi „etike trećeg lica”. Ovaj fenomen uneo je nove vrednosti u evropsku i svetsku socijalnu stvarnost, istovremeno izazivajući i pad moralnih vrednosti. Analizirajući tokove ovog preobražaja, autor zaključuje da je promena kulturnih obrazaca nadošla sa procesom globalizacije. Ove promene obuhvatile su izmenu ljudske svesti, mentaliteta i stila života, što je konsekventno nametnulo određeni relativizam u kulturi koja je usmerena na materijalne ciljeve, a ne na isticanje pravih moralnih vrednosti. Međutim, i pored ovakvih tendencija, u postmodernom periodu razvoja ljudskog društva, etika je doprinela nastanku bioetike kao posebne discipline koja integriše i sintetizuje različite oblasti znanja o ljudskom ponašanju i odnosu prema životu uopšte. U tom smislu, izneta su i neka zaključna razmatranja od značaja za Republiku Srbiju.

Ključne reči: Komunikološka etika, moralna kultura, prigovor savesti, bioetika