SEKUNDARNI STEČAJNI POSTUPAK U PRAVU EU I POTREBA NjEGOVOG SPROVOĐENjA U MEĐUNARODNOM STEČAJU

ČOLOVIĆ Vladimir (Институт за упоредно право Београд), v.colovic@iup.rs

Sekundarni stečajni postupak pokreće se u zemlji u kojoj stečajni dužnik ima stalnu poslovnu jedinicu i imovinu. Ovaj postupak zavisan je u odnosu na glavni stečajni postupak koji se vodi u zemlji u kojoj dužnik ima središte svojih poslovnih interesa, odnosno gde ima sedište. Cilj istovremenog vođenja više stečajnih postupaka protiv istog dužnika jeste ispunjenje načela jedinstva stečajne mase. Uredbom EU 848/2015 kojom se regulišu stečajni postupci, predviđena je mogućnost nepokretanja sekundarnog stečajnog postupka. U slučaju kada se ne pokreće sekundarni stečajni postupak, stečajni upravnik koji je imenovan u glavnom stečajnom postupku mora da pruži garanciju poveriocima iz te zemlje da će se njihova potraživanja namiriti. Stečajni upravnik iz glavnog stečajnog postupka odlučuje o pokretanju sekundarnog postupka. Isto tako, upravnik odlučuje i o mogućnosti da se, umesto sekundarnog, pokrene neki drugi postupak koji neće dovesti do gašenja dužnika, već do nastavka njegovog poslovanja. U radu se ispituje nužnost pokretanja sekundarnog stečajnog postupka u međunarodnom stečaju. Analiziraju se situacije kad neće doći do njegovog pokretanja, odnosno kad će se pokrenuti neki drugi postupak umesto sekundarnog. Analiziraju se nedostaci i prednosti pokretanja sekundarnog stečajnog postupka, kao i njegova pravna priroda. Na kraju, posvećuje se pažnja i regulisanju ove materije u stečajnom zakonodavstvu Republike Srbije.

Ključne reči: Sekundarni stečajni postupak, stečajni upravnik, stečajni dužnik, stečajna masa, garancija, lokalni poverioci