VIZIJA O EVROPSKOJ UNIJI KAO GEOEKONOMSKOM I GEOPOLITIČKOM AKTERU

NIKOLIĆ Goran (Институт за европске студије), goranvnikolic@gmail.com

U Evropskoj uniji (EU), počev od 2016. godine, SAD se sve više počinju percepirati kao nedovoljno pouzdan saveznik. Od tada EU pokreće niz sopstvenih odbrambenih inicijativa. Dolaskom Bajdena na vlast u SAD porasla je bojazan da bi nova politička konstelacija mogla oslabiti NATO, pa time i EU. Sa inicijativom „strateške autonomije” EU je nastavila da unapređuje svoje odbrambene sposobnosti po cenu određene divergencije od SAD. Za poslednjih par godina EU se često nalazila na meti svojih ekonomskih rivala (npr. kroz razne zabrane uvoza EU proizvoda). Otud je Brisel morao aktivnije da sudeluje u pogledu bezbednosnih implikacija kineskih investicija, kao i unilateralnih finansijskih sankcija SAD (koje pogađaju preduzeća locirana u EU). Novi propisi na nivou EU ukazuju da Brisel pokušava da odgovori na izazove real-politike, te spoljna trgovina (gde se nalazi glavna moć EU), postaje sve više „naoružana”, s ciljem ojačavanja geopolitičke uloge EU na globalnom planu. Aktivniji angažman Unije vidi se i po tome što EU trenutno ima čak 44 različita režima sankcija, pokrivajući čak 32 zemlje. Naime, i pored toga što EU nema zajedničke vojne ili obaveštajne instrumente, njeno značajno zajedničko tržište čini sankcije privlačnim instrumentom za vršenje geopolitičkih uticaja. Budući da je EU prepoznala potencijalni rizik koji proishodi iz tehnološke konkurencije između velikih sila, ona je intenzivirala multilateralnu saradnju kojim je ostvarila značajan napredak u oblasti tehnologije, oporezivanja, trgovine, mobilnosti i bezbednosti. Multilateralnim i bilateralnim pregovorima sa ključnim akterima svetske politike, EU je podstakla nadu da bi saradnjom sa svojim saveznicima, ali i strateškim rivalima, mogla u perspektivi ostvariti svoje globalne ambicije.

Ključne reči: EU, geopolitika, trgovina, tehnologija, sankcije, strategija