OPŠTA UREDBA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA EVROPSKE UNIJE O ZAŠTITI PODATAKA (GDPR) – PREGLED I NOVINE

MAJSTOROVIĆ Marija (Direktor, GDPR Institut d.o.o., Beograd; doktorand, Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet „Union – Nikola Tesla”, Beograd), majstorovic.m@live.com

Svakodnevno korišćenje interneta, što za poslovne potrebe, što u privatne svrhe (od čuvanja podataka na cloud sistemima, korišćenja aplikacija i mnogih drugih sadržaja koji pristupaju raznim biometrijskim i ličnim podacima), savremenog čoveka stavilo je u središte tehnološkog razvoja, digitalizacije i povezanosti putem različitih mreža. Značaj koji su nekada imale robna razmena, zlato, a zatim i promet roba i usluga na razvoj ekonomije i tehnološki napredak, danas imaju podaci. U digitalno doba kada su podaci pokretač i osnova za razvoj svake kompanije i osnovni derivat svakog društva, a građani, često i bez mnogo razmišljanja, svoje podatke olako ostavljaju na raspolaganje mnogim kompanijama koje prikupljaju podatke i na osnovu njihove obrade donose poslovne odluke, došlo je do potrebe za regulisanjem oblasti zaštite podataka. Sa povećanjem broja podataka o svima nama dolazi do potrebe za zaštitom privatnosti i povećanjem kontrole, te je iz te težnje i potrebe za poboljšanjem zakonskog okvira sa tekovinom modernog doba, doneta Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) 2016. godine, a koja detaljno reguliše prava lica i obaveze kompanija. Cilj rada je predstavljanje bitnih karakteristika i novina u pogledu novih instituta i pojmova, kao i sagledavanje pozitivnih efekata koje je Uredba unela u oblast prava Evropske unije ali i na prava svih lica koja su predmet obrade, a sve na osnovu analize relevantnog zakonodavnog okvira Evropske unije i dokumenata koje su donela evropska regulatorna tela i relevantne institucije – od Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije, Evropskog odbora za zaštitu podataka, Evropske komisije itd.

Ključne reči: Opšta regulativa o zaštiti podataka, GDPR, pravo zaštite podataka, pravo Evropske unije