EVROPSKA BANKARSKA UNIJA KAO DEO POSTKRIZNOG SISTEMA UPRAVLJANJA EKONOMSKOM I MONETARNOM UNIJOM

DABIĆ Dragana (Dragana Dabić, istrživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs
GAJIĆ Branimir (Branimir Gajić, pomoćnik ministra u Sektoru za praćenje fiskalnih rizika, Ministarstvo finansija Republike Srbije)

U radu se ispituje pretpostavka da projekat izgradnje Evropske bankarske unije predstavlja najznačajniji transfer ekonomskih nadležnosti na Evropsku uniju još od odluke o centralizaciji monetarne politike. Cilj rada je dvojak. Prvi cilj je predstaviti arhitekturu Bankarske unije, uglavnom na osnovu izvora evropskog prava. Drugi cilj se ogleda u razmatranju širih implikacija integrisanog finansijskog okvira, u prvom redu očekivanja u pogledu dalje centralizacije nadležnosti na nivou Unije. Do sada su postavljena prva dva stuba konstrukcije Bankarske unije – Jedinstveni mehanizam nadzora i Jedinstveni mehanizam sanacije banaka. Za Bankarsku uniju, kakva je na delu, ne može se reći da je ostvarila ciljeve zacrtane od strane evropskih državnika i zvaničnika Unije, jer je još uvek nepotpuna. Kako bi bila dovršena potrebno je postaviti i njen treći stub – Evropski (naddržavni) mehanizam osiguranja depozita. Zaključuje se da će u budućnosti ovaj projekat biti poprište daljih institucionalnih reformi u smeru ka „pravoj” Ekonomskoj i monetarnoj uniji. Način na koji će definitivno biti uobličen sistem upravljanja u zoni evra, kako odnosi između centralnog nivoa i država članica (federalno načelo nasuprot povratku na niže nivoe integracije) tako i odnosi između samih članica (načelo demokratske jednakosti nasuprot nedemokratskog obrasca nadređenosti i podređenosti), presudno će uticati na budućnost evropskog projekta ujedinjenja. Preduzimanje daljih koraka u cilju legitimizacije odnosa između političkih aktera, funkcionisanja institucija i nedovoljno transparentnih procesa naddržavnog odlučivanja je nužno.

Ključne reči: Ekonomska i monetarna unija, Bankarska unija, kriza Evropske unije, postkrizni sistem upravljanja, Evropska centralna banka, naddržavno, ekonomsko upravljanje, tehnokratsko upravljanje, demokratski deficit, legitimitet