(R)EVOLUCIJA ŽENSKIH PRAVA – OD LICA ALIENI IURIS DO NORDIJSKOG PARADOKSA

PRELEVIĆ PLAVŠIĆ Snežana (Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство; Привредна академија, Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду), snezaprelevic@yahoo.com

Hiljadama godina traje borba žena za sticanje prava na obrazovanje i bolji položaj u društvu. I pored toga što su u antičko doba pravda i mudrost ženska božanstva, žene su bile u podređenom položaju. U najpovoljnijem položaju nalazile su se žene u Egiptu. Pre tri milenijuma egipatske žene mogle su biti faraoni, komandanti vojske i sveštenici, što ni danas nije moguće. Pod uticajem grčke civilizacije, i kasnije hrišćanstva, Egipćanke postepeno gube prava, te je nestala jednakost između muškarca i žene u zemlji faraona, što je predstavljalo jednu od suštinskih vrednosti ove civilizacije koja nije ostvarena ni u jednoj zemlji na svetu do Prvog svetskog rata. U staroj Grčkoj, uprkos mnogim idejama koje su dovele do napretka civilizacije, položaj žene je bio prilično nepovoljan. U srednjem veku, uz crkveni blagoslov, počinje progon veštica što je najveće nasilje nad ženama. Paradoksalno, ali žene su najveća prava uživala upravo u manastirima. Posmatrano kroz istoriju žene su u podređenom položaju u odnosu na muškarce. U savremeno doba, ne samo u Evropi već i u širem međunarodnom miljeu, prevremena smrt žena i devojčica zbog rodne diskriminacije, nejednakog pristupa resursima zbog nasilja i zanemarivanja poistovećuje se sa „fenomenom nestalih žena“. Teorija o nordijskom paradoksu pokazuje da su žene sa većim ekonomskim statusom, u odnosu na svoje partnere tradicionalnih shvatanja, izloženije nasilju. U predmetnoj analizi autorka je razmatrala proces razvoja i evoluiranja prava žena i došla je do zaključka da je rodna jednakost remećenjem tradicionalnih rodnih uloga ojačala stav po kojem je nasilje nad ženama opravdano, a njihov uspeh se u životnim okolnosti često shvata i kao izvesna pretnja.

Ključne reči: