UDK 323.1:340.134(4-672EU)
Biblid: 1451-3188, 17 (2018)
Vol. 18, No 66, str. 47-69
DOI:

Izvorni naučni rad
Primljeno: 01 Jan 1970
Prihvaćeno: 01 Jan 1970

RAZVOJ NAČELA ZAŠTITE NACIONALNOG IDENTITETA U PRAVNOM PORETKU EVROPSKE UNIJE

Vlajković Marija (Докторанд и сарадник у настави на Катедри за међународно право и међународне односе, Правни факултет Универзитета у Београду), marija.vlajkovic@ius.bg.ac.rs

Politika stvaranja evropskog identiteta, i njena evolucija u evropskim krugovima, ne isključuje već podrazumeva poštovanje i zaštitu nacionalnih identiteta. Podrobnijom analizom razvoja nacionalnog identiteta kroz Ugovore, kao i razvoja saradnje nacionalnih ustavnih sudova i Suda pravde Evropske unije, dolazimo do zaključka da države članice teže „preuzimaju kormila“ kada je reč o tumačenju sadržine i značaja nacionalnog identiteta, a moć da odredi kompatibilnost nacionalnih interesa sa dužnostima i obavezama prema komunitarnom pravu je na Sudu pravde EU. Iz ugla sudskog prepoznavanja prava na zaštitu najčešća pitanja tiču se tumačenja zaštite nacionalnog, pre svega ustavnog, identiteta kao protivteže principu suprematije, adekvatna primena testa proporcionalnosti, i na kraju polja slobodne ocene koje se ostavlja državama članicama kod određivanja sadržine nacionalnog identita kroz zaštitu osnovnih vrednosti i javnog poretka jedne države. Sud pravde EU razvio je fleksibilan pristup, pre svega zahvaljujući iznesenim stavovima opštih pravobranioca, a imajući u vidu evolutivnost sadržaja nacionalnog identiteta, u smislu nacionalnih ustavnih sistema, u svojim presudama utvrdio je pravac u kome će pribegavati davanju „presuda-smernica“ kada je reč o zaštiti nacionalnog identiteta.

Ključne reči: nacionalni identitet, ustavni identitet, princip suprematije, proporcionalnost mera, Evropski sud pravde