Arhiva časopisa Evropsko zakonodavstvo


Evropsko zakonodavstvo Vol. 20 No. 76/2021

Sadržaj

POJAM „EVROPSKIH VREDNOSTI”: IZMEĐU SNAŽNE PROKLAMACIJE I SUŠTINSKE NEODREĐENOSTI
Miloš JOVANOVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):5-30
Sažetak ▼
Pojam „evropskih vrednosti” široko je rasprostranjen i prisutan u javnom diskursu, ali je istovremeno i paradoksalno suštinski neodređen. Njegovo normativno jačanje u evropskim ugovorima posledica je snažne potrebe da se Evropska unija vrednosno utemelji, da se izgradi evropski identitet i time legitimiše evropska izgradnja. Upitno je, međutim, da li vrednosti koje su definisane članom 2 Ugovora o Evropskoj uniji mogu poslužiti takvom cilju, s obzirom na njihov visok stepen opštosti i činjenicu da se navedene vrednosti – koje zapravo predstavljaju načela sa daljom pravnom razradom – mogu naći u različitim pravnim sistemima u državama širom sveta. Više od toga, postavlja se pitanje nisu li navedene vrednosti, i način na koji se one primenjuju unutar EU, zapravo odraz dominantne individualističke ideologije i kao takve pokazatelj određene vrste civilizacijske dekadencije (zapadne) Evrope. Problemi sa kojima se suočava EU i njene države članice u pogledu interne geopolitike odnosno imigracione politike nedvosmisleno ukazuju na takvu mogućnost.
EUPAN I CAF KAO SMERNICE REFORME JAVNE UPRAVE U SRBIJI
Marko NOVAKOVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):31-42
Sažetak ▼
Administracija predstavlja inherentni deo svake države i njen neophodan element – i kao što se države razlikuju po uređenju, stepenu demokratije i vladavine prava, tako se razlikuje i efikasnost njihovih administracija. Ono što je sigurno jeste da se iz iskustva drugih administracija može dosta naučiti pa i implementirati, jer je priroda administracije dovoljno slična. U ovom radu autor će ukazati na značaj i potencijal EUPAN mreže za Republiku Srbiju, kao i sistem upravljanja kvalitetom za institucije javne uprave – CAF.
ZAŠTITA IMOVINSKO-PRAVNIH INTERESA NA UPOREDNOM PRIMERU BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ
Dragan MARKOVIĆ, Danilo KOVAČ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):43-55
Sažetak ▼
Cilj istraživanja je organizacija i nadležnost ustanova koje se bave zaštitom imovinsko-pravnih interesa u bivšim republikama SFRJ. Do saznanja o ovome došlo se prvenstveno primenom pravno-dogmatskog metoda, a tamo gde se to smatralo potrebnim i uporednopravnim, pravnosociološkim i filozofskim metodima. Istraživanje je rezultiralo saznanjima o poziciji ustanova koje se bave zaštitom imovinsko-pravnih interesa u državama nastalim od bivših republika SFRJ, njihovoj organizaciji i nadležnosti, načinu izbora, delokrugu rada kao i različitosti koja se, pre svega, ogleda u pozicioniranju pravobranilaštva uz jednu od grana vlasti. U zaključku su sumirani rezultati i date preporuke.
ODLUKA KOMISIJE O SPROVOĐENJU (EU) 2019/1310 OD 31. JULA 2019. KOJOM SE UTVRĐUJU PRAVILA O RADU EVROPSKOG FONDA ZA CIVILNU ZAŠTITU I Resk EU
Aleksandar JAZIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):57-67
Sažetak ▼
Evropska unija ulaže konstantne napore u jačanje organizacije civilne zaštite kako bi se efikasnije zaštitili životi ljudi, materijalna dobra, ekonomski kapaciteti i životna sredina. Tokom vremena je primećeno da se priroda vanrednih situacija promenila i da je potrebno unapređenje sistema civilne zaštite Evropske unije. Zato je Evropska unija preduzela određene korake kako bi ojačala sopstvene kapacitete i bila spremna da pruži efikasan odgovor u slučaju vanredne situacije. Bilo je potrebno ojačati kapacitete prevencije, pripreme i efikasnog odgovora na vanredne situacije. U tom cilju, EU je reformisala postojeći sistem u oblasti organizacije raspoloživih kapaciteta i formiran je Evropski fond za civilnu zaštitu. Pored toga, EU je želela da umanji nedostatke u samom sistemu civilne zaštite i da istovremeno očuva njegovu efikasnost. Zato je formiran Resk EU kao rezerva kapaciteta kojima treba da se efikasno odgovori na vanredne situacije i katastrofe. Evropska komisija ima rukovodeću ulogu u organizaciji i funkcionisanju ova dva dela sistema civilne zaštite. Njihovo funkcionisanje odvija se na dobrovoljnoj bazi, a odluke se donose u međusobnoj koordinaciji Evropske komisije i država članica.
KODEKS DOBROG ADMINISTRATIVNOG PONAŠANJA ZA SLUŽBENIKE EVROPSKE KOMISIJE U NJIHOVIM ODNOSIMA SA JAVNOŠĆU
Manja ĐURIĆ DŽAKIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):69-80
Sažetak ▼
Rad službenika u institucijama Evropske unije treba da bude u skladu sa njenim primarnim i sekundarnim zakonodavstvom. Međutim, zakonitost u radu je samo jedan aspekt ponašanja službenika. Ostali aspekti su ponašanje prema zaposlenima, strankama i medijima, odnosno javnosti. Da bi sve komponente ponašanja službenika bile obuhvaćene postoji mogućnost da se donese Kodeks ponašanja. Cilj ovog rada je upoznavanje sa Kodeksom ponašanja službenika Evropske komisije u njihovim odnosima sa javnošću (Kodeks). U radu se polazi od hipoteze da je Kodeks odlično sredstvo za konkretizaciju prava na dobru upravu i podizanje kvaliteta rada službenika Evropske komisije. Rezultati do kojih se došlo u ovom radu ukazuju da je Evropska komisija kroz Kodeks nastojala da utiče na ponašanje svojih službenika prema strankama i medijima, da obezbjedi zaštitu podataka i omogući korištenje žalbe u slučaju nepoštovanja odredbi Kodeksa
SMETNJE ZA IZVRŠENJE EVROPSKOG NALOGA ZA HAPŠENJE I PREDAJU
Milijana BUHA
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):81-97
Sažetak ▼
Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za hapšenje i predaju uvodi se jedan novi oblik međunarodne krivičnopravne pomoći u Evropskoj uniji, lišen tradicionalnih prepreka u postupku izručenja. Postupak predaje traženih lica u Evropskoj uniji sprovodi se u skladu sa principom uzajamnog priznanja i izvršenja sudskih odluka u krivičnopravnoj oblasti. Apsolutna smetnja u postupku predaje traženih lica je osuđujuća presuda. Osuđujuća presuda kao meritorna sudska odluka je jedna od procesnih garancija osuđenom licu prema načelu ne bis in idem. Princip ne bis in idem je u funkciji zaštite osuđenog ili oslobođenog lica od ponovnog suđenja za isto djelo. Okvirnom odlukom princip ne bis in idem je „oskrnavljen”, jer su samo osuđujuće presude apsolutna smetnja za predaju traženog lica, dok su oslobađajuće presude relativna smetnja za predaju traženog lica. Koliko je smisleno status samo relativne smetnje dati pravnosnažno osuđujućoj presudi, s obzirom na cilj principa međusobnog povjerenja i priznanja sudskih odluka u krivičnopravnoj oblasti.
OBAVEŠTAVANJE O STICANJU I RASPOLAGANJU ZNAČAJNIM UČEŠĆEM
Milena MITROVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):99-117
Sažetak ▼
Autor se u radu bavi objavljivanjem značajnog učešća u društvu. Analizirane su odredbe Direktive o transparentnosti i dosadašnji tok harmonizacije u ovoj oblasti. Posebno su razmotrena pitanja nastanka obaveze izveštavanja i potreba da se prilikom regulisanja nastanka obaveze obaveštavanja o dostizanju, prelasku ili padu ispod relevantnog praga učešća uzmu u obzir različiti finansijski instrumenti i transakcije koji mogu omogućiti uticaj na upravljanje društvom. Ukazano je na nedoumice i probleme koji se javljaju u vezi sa primenom postojećih rešenja. Istaknuto je da postoji potreba da regulatori stalno imaju u vidu inovativnost na finansijskom tržištu, kako bi na adekvatan način odgovorili na potrebu da se identifikuju ona lica koja zaista mogu imati uticaj na odlučivanje društva. Pritom, prava mera obaveštavanja je ključna, jer se u suprotnom tržište može preopteretiti informacijama. Pored toga, prostor za unapređenje rešenja postoji i u odnosu na sankcionisanje povrede obaveze obaveštavanja.
ZAŠTITA NACIONALNOG BLAGA KAO IZUZETAK OD SLOBODE KRETANJA ROBE U EVROPSKOJ UNIJI
Vanja PAVIĆEVIĆ, Mihajlo VUČIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):119-144
Sažetak ▼
Sloboda kretanja robe u Evropskoj uniji predstavlja ključnu slobodu, neophodnu za razvoj carinske unije i jedinstvenog tržišta. Svojim širokim tumačenjem kvantitativnih ograničenja i mera ekvivalentnog efekta, razgraničenjem pojma direktne i indirektne diskriminacije na tržištu EU, Sud pravde odigrao je važnu ulogu u produbljivanju zaštite slobodnog kretanja robe. Shodno tome, radi izbegavanja eventualnih zloupotreba navedene slobode, svaka vrsta izuzetka mora se usko tumačiti. Izuzeci od slobodnog prometa robe uglavnom se odnose na razloge javnog morala, bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja, biljaka, ali se mogu odnositi i na zaštitu kulturnih dobara države koja su klasifikovana kao „nacionalno blago”. U potonjem slučaju, Sud se uzdržao od generalnih smernica pri tumačenju člana 36 koji predviđa izuzetak u vidu nacionalnog blaga koje ima umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost. Imajući to u vidu, predmet rada jeste pronalaženje delikatnog balansa između proklamovane slobode kretanja robe u EU i specifične zaštite koju uživaju kulturna dobra. Pre svega, analiziraćemo postojeći pravni okvir povrata kulturnih dobara u EU. Zatim, istražićemo povezanost mehanizma povrata kulturnih dobara sa konceptom nacionalnog blaga u svetlu člana 36 UFEU. Konačno, kritički ćemo ispitati koncept ,,nacionalnog blaga”, kao izuzetka od zabrane ograničenja slobodnog prometa robe. U tom svetlu, prikazaćemo razvoj evropskog zakonodavstva u građenju šire mreže zaštite kulturnih dobara.

Prikaz knjiga

EVROPA I MIGRANTSKO PITANJE 2014–2020
Dragana DABIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):145-147
PUTEVI DIFERENCIJACIJE U EVROPSKOJ UNIJI
Sandra DAVIDOVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2021 20(76):149-151