Arhiva časopisa Evropsko zakonodavstvo


Evropsko zakonodavstvo Vol. 19 No. 71/2020

Sadržaj

DIREKTIVA 2019/1023 EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA O OKVIRIMA ZA PREVENTIVNO RESTRUKTURIRANJE
Duško DIMITRIJEVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(71):5-21
Sažetak ▼
U određenim situacijama preduzeća i preduzetnici mogu da se nađu u znatnim finansijskim teškoćama, koje neretko proizilaze iz prezaduženosti, tehničko-tehnološke zastarelosti, neadekvatne organizacione strukture, te velikog broja zaposlenih što sve zajedno, manje-više, utiče na njihovu neproduktivnost, nerentabilnost i neekonomičnost. U svrhu finansijskog oporavka ovakvih privrednih subjekata, 20. juna 2019. godine, Evropski parlament i Savet doneli su Direktivu 2019/1023 o okvirima za preventivno restrukturiranje. Pomenutom Direktivom institucionalizovan je model reorganizacije nužan za očuvanje pomenutih subjekata na unutrašnjem nacionalnom tržištu. Za razliku od postupka stečaja koji po pravilu vodi diskvalifikaciji, odnosno eliminaciji privrednih subjekata iz tržišne utakmice, preventivno restrukturiranje omogućava „drugu šansu“ za njihov opstanak u privrednim sistemima država članica. Restrukturiranje podrazumeva primenu preventivnih mera poput otpusta dugova (koji često obuhvataju njihov otpis ili reprogram), kao i sprovođenje reorganizacije koja ima za cilj promenu sastava i strukture imovine i kapitala, zadržavanje kontrole nad tekućim poslovanjem i optimalno regulisanje viška zaposlenih. Pritom, poseban naglasak kod sprovođenja restrukturiranja jeste na dugoročnoj održivosti privrednih subjekata i izbegavanju stečaja koji bi mogao ugroziti interese poverilaca i vlasnika, kao i privrednog sistema u celini. Primena Direktive otud doprinosi ostvarivanju plana ekonomske konsolidacije i socijalne kohezijе unutar i izvan Evropske unije.
DIREKTIVA SAVETA O UTVRĐIVANJU I OZNAČIVANJU EVROPSKE KRITIČNE INFRASTRUKTURE I PROCENI POTREBE UNAPREĐENJA NJENE ZAŠTITE
Dalibor KEKIĆ, Aleksandar ČUDAN
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(71):22-37
Sažetak ▼
Cilj ovog rada bio je da se ukaže na važnost kritične infrastrukture u okviru Republike Srbije i da kao takva bude prepoznata u evropskim okvirima. Prvi obrisi kritične infrastrukture prepoznaju se još u Zelenoj knjizi o evropskom programu zaštite kritične infrastrukture. Nakon toga doneseno je niz propisa koji se odnose na kritičnu infrastrukturu. Jedan od najbitnijih propisa je i Direktiva Saveta 2008/114/EZ u okviru koje je detaljno opisana procedura identifikacije i imenovanja evropske kritične infrastrukture. U okviru aktuelnog Zakona o kritičnoj infrastrukturi posebno poglavlje posvećeno je evropskoj kritičnoj infrastrukturi. Dakle, neophodno je da se u potpunosti upodobe Zakon, ali i podzakonski akti sa propisima Evropske unije (u daljem tekstu kao: EU). U tom smislu, potrebno je istražiti sve propise koji se odnose na kritičnu infrastrukturu, kako bi svi podzakonski akti u Republici Srbiji bili sistemski i sistematični, tj. da ne bi bilo kolizije. Naročitu pažnju treba obratiti na sajber-bezbednost, odnosnu informacionu mrežu, kao jednu od glavnih temelja bezbednosti kritične infrastrukture.
KULTURNA PRAVA U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
Aleksa NIKOLIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(71):38-51
Sažetak ▼
Autor u radu nastoji da prikaže razvoj kulturnih prava u praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu kao: ESLJP). Nakon uvodnih razmatranja u kojima se ističe slaba razvijenost, ali i sve veći značaj ove grupe ljudskih prava, u nastavku se vrši analiza normativnog okvira kulturnih prava u pravnom sistemu Saveta Evrope. Nakon toga, autor istražuje praksu ESLJP u oblasti kulturnih prava, posebno imajući u vidu najznačajnije presude koje je Sud doneo vezane za pravo na obrazovanje, pravo na učestvovanje u kulturnom životu i slobodu umetničkog stvaralaštva. Potom se u nastavku rada bavi analizom pravne prirode presuda ESLJP u oblasti kulturnih prava. Na kraju, autor sumira značaj presuda Suda, kao i njegovu ulogu u daljem unapređenju kulturnih prava.
PREVENTIVNO RESTRUKTURIRANJE KAO SREDSTVO IZBEGAVANJA POJAVE STEČAJNIH RAZLOGA – NOVA TENDENCIJA ZAKONODAVSTVA EVROPSKE UNIJE
Larisa MASTILOVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(71):52-69
Sažetak ▼
Predmet ovog rada je analiza uzroka, ciljeva, tendencija i posledica donošenja nove evropske Direktive o preventivnom restrukturiranju, otpustu duga i drugoj šansi. Direktiva je prvi evropski pravni akt koji garantuje savesnim dužnicima pravo pokretanja procedure preventivnog restrukturiranja do pojave stečajnih razloga. Uslov pokretanja preventivnog restrukturiranja je odsustvo stečajnih razloga, a cilj je izbegavanje njihove pojave. Pokretanje preventivnog restrukturiranja stvara kolektivne pravne posledice koje su karakteristične za stečajno zakonodavstvo. Pokretanje preventivnog restrukturiranja je uslovljeno dužnikovom sposobnošću da dokaže postojanje značajnijih finansijskih poteškoća koji prete stečaju i perspektivu izbegavanja stečaja i održivosti poslovanja. Najteži uslov iniciranja je na dužniku – ubeđivanje poverilačke većine. U isto vreme, bez saglasnosti dužnika (po inicijativi većine poverilaca) preventivno restrukturiranje ne može biti pokrenuto. Najvažnija pravna posledica pokretanja preventivnog restrukturiranja je proširenje posledica i na nesaglasne poverioce, čime se uspostavlja ekonomski neophodna unificirana pravna volja svih učesnika. Odsustvo navedene posledice, u vezi sa različitom ocenom ekonomskog položaja i perspektiva dužnika među poveriocima, umanjilo bi verovatnoću uspešne realizacije preventivnog restrukturiranja. S druge strane, nesaglasnim poveriocima se garantuje minimalno to što bi dobili u slučaju nepokretanja procedure preventivnog restrukturiranja, čime se uspostavlja princip jednakosti ekonomskih interesa nesaglasnih i saglasnih poverilaca, ali se nesaglasnim ograničava pravna volja, iako stečajni razlozi nisu nastupili.
POTENCIJALNI IZVORI FINANSIRANJA EVROPSKE UNIJE
Ivana VUJIČIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(71):70-82
Sažetak ▼
U ovom radu pružen je prikaz sopstvenih izvora finansiranja Evropske unije u ovom trenutku i izazova u postojećem sistemu, analizirani su mogući izvori u budućnosti i kriterijumi za odabir novih izvora finansiranja, koji bi mogli biti uzeti u obzir od strane donosilaca političkih odluka na nivou Evropske unije koje nisu pri reformi sistema finansiranja. Opisani su predlozi Evropske komisije za uvođenje novih izvora finansiranja budžeta Evropske unije. Razmotreni su mogući scenariji finansiranja, kao i mogući značaj reforme sistema finansiranja za Evropsku uniju i Republiku Srbiju.