Sažetak ▼

Rad je fokusiran na analizu demokratskog deficita u Evropskoj uniji (EU). Za ovu temu u akademskoj literaturi postoje različita objašnjenja. Poimanje koncepta „demokratskog deficita“ jeste višeznačno, a predmetna studija ograničena je na analizu njegovog značenja unutar Evropske unije. Studija obuhvata najpre analizu karakteristika funkcionisanja sistema EU, potom analizu međuinstitucionalnih odnosa unutar Unije, kao i opažanja u vezi komunikacije evropske administracije i evropskih građana i njihovog učešća u svakodnevnom životu EU. Namjera autora ove studije je da dokaže moguće izvore demokratskog deficita na nivou Unije, kroz objašnjenja korelacije koja postoji između Evropskog parlamenta, kao jedinog tijela kojeg biraju neposredno građani, i Evropske komisije, koja ima značajnu zakonodavnu ulogu i političku moć, iako nije neposredno odgovorna evropskim građanima.

Sažetak ▼

U radu se razmatra pitanje odgovornosti kao etičkog pojma i kao jedna od ključnih osobina čovjekovog djelovanja. Pitanje odgovornosti (predugovorne ili bilo koje druge) nadovezuje se na pitanje mjesta i domašaja načela savjesnosti i poštenja u pravnom sistemu Evropske unije i kod nas, te su u radu analizirani osnovni principi na kojima se temelji odgovornost. Pojedinačno su obrađeni uslovi (pretpostavke) postojanja moralnosti, te poseban značaj svijesti za moralnu praksu i moralno postupanje. S posebnom pažnjom analiziraju se vrste odgovornosti i njihov nedostatak. Jedan dio rada posvećen je definisanju obima različite vrste odgovornosti, a prije svega političke odgovornosti kod nas i u Evropi. Na kraju rada se razmatra usklađenost rješenja prihvaćenih u našem zakonodavstvu sa pravilima evropskog ugovornog prava u pogledu regulisanja ovog instituta.

Sažetak ▼

Politika stvaranja evropskog identiteta, i njena evolucija u evropskim krugovima, ne isključuje već podrazumeva poštovanje i zaštitu nacionalnih identiteta. Podrobnijom analizom razvoja nacionalnog identiteta kroz Ugovore, kao i razvoja saradnje nacionalnih ustavnih sudova i Suda pravde Evropske unije, dolazimo do zaključka da države članice teže „preuzimaju kormila“ kada je reč o tumačenju sadržine i značaja nacionalnog identiteta, a moć da odredi kompatibilnost nacionalnih interesa sa dužnostima i obavezama prema komunitarnom pravu je na Sudu pravde EU. Iz ugla sudskog prepoznavanja prava na zaštitu najčešća pitanja tiču se tumačenja zaštite nacionalnog, pre svega ustavnog, identiteta kao protivteže principu suprematije, adekvatna primena testa proporcionalnosti, i na kraju polja slobodne ocene koje se ostavlja državama članicama kod određivanja sadržine nacionalnog identita kroz zaštitu osnovnih vrednosti i javnog poretka jedne države. Sud pravde EU razvio je fleksibilan pristup, pre svega zahvaljujući iznesenim stavovima opštih pravobranioca, a imajući u vidu evolutivnost sadržaja nacionalnog identiteta, u smislu nacionalnih ustavnih sistema, u svojim presudama utvrdio je pravac u kome će pribegavati davanju „presuda-smernica“ kada je reč o zaštiti nacionalnog identiteta.

Sažetak ▼

Cilj istraživanja predstavlja analiza jednog od najvažnijih prava zagarantovanih Opštom Uredbom Evropske unije 2016/679 o zaštiti podataka, a to je pravo na brisanje (pravo na zaborav). Istraživanjem je utvrđeno da je pravo na brisanje ličnih podataka ustanovljeno još u vreme važenja Direktive 95/46/EZ i slučaja „Google vs. Španija“. Pokazalo se da su nakon pomenute presude usledili brojni zahtevi kompaniji Google za brisanje podataka. Novom Uredbom pravo na brisanje je prošireno i detaljnije uređeno. Utvrđeno je da postoje određene teškoće u sprovođenju ovog prava u praksi. Pre svega, postavlja se pitanje na koji način će se odredba o pravu na brisanje primeniti u slučaju novih tehnologija, kao što su „blokčejn“ tehnologije. Drugo, postavlja se i pitanje na koji način će se odredba o pravu na brisanje sprovesti u kompanijama. Treće, pitanje je na koji način će ostvarivanje prava zaposlenih lica na brisanje ličnih podataka uticati na poslovanje kompanija. Najzad, posebno osetljivo pitanje u vezi sa pravom na brisanje ličnih podataka javlja se u sektoru pružanja zdravstvenih usluga. Istraživanjem je utvrđeno da je neophodna dobra edukacija građana i angažovanje stručnjaka za oblast zaštite podataka, ali i za razvijanje internih procedura za postupanje po zahtevima za brisanje, uključujući i obezbeđenje adekvatnih finansijsih izvora. U radu su korišćeni normativni i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.

Sažetak ▼

Zaštita fizičkih lica u odnosu na obradu ličnih podataka osnovno je pravo propisano članom 8(1) Povelje o osnovnim pravima Evropske unije i članom 16(1) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU). Brzi tehnološki razvoj i globalizacija doneli su nove izazove za zaštitu ličnih podataka. Tehnologija omogućava obradu ličnih podataka u neverovatnoj razmeri kako bi se sprovele aktivnosti kao što su prevencija, istraga, otkrivanje ili gonjenje krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija. Evropska unija je stoga usvojila Direktivu 2016/680 27. aprila 2016. godine, kojom je regulisala zaštitu pojedinaca u vezi obrade ličnih podataka od strane nadležnih organa radi prevencije, vođenja istraga, otkrivanja ili krivičnog gonjenja za krivična dela ili za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno za omogućavanje slobodnog kretanja tih podataka, a zajedno sa Opštom uredbom (EU) 2016/679 o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Autor se bavi analizom sadržaja predmetne Direktive i svrhom njenog donošenja. Posebnu pažnju autor posvećuje pitanju važnosti Direktive EU 2016/680 za pravni poredak Republike Srbije. U tom smislu, autor apeluje na podizanje svesti o važnosti Direktive EU 2016/680 u procesu usvajanja novog Zakona o zaštiti ličnih podataka i usklađivanju unutrašnjeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti.

Sažetak ▼

Evropska unija značajan deo svojih aktivnosti finansira iz tradicionalnih sopstvenih izvora finansiranja. Međutim, izvori su volatilni i neizvesni, imajući u vidu trend liberalizacije trgovine prisutan poslednjih decenija. Ovim istraživanjem sagledane su tendencije vezane za njihov značaj, kao i širi efekti koje finansijski izvori imaju po blagostanje različitih društvenih grupa unutar Evropske unije. Istraživanje je sprovedeno primenom istorijsko-pravnog metoda, konceptualne analize prava i ekonomske analize prava, koja se ogleda u primeni deskriptivno-statističkih i komparativno-statičkih metoda. Rezultati do kojih se došlo u predmetnoj analizi ukazuju na suboptimalnost oslanjanja na tradicionalne izvore finansiranja. Analiza implicira i potrebu za iznalaženjem alternativnih izvora finansiranja Evropske unije.

Sažetak ▼

Banke igraju glavnu ulogu na finansijskim tržištima jer su u poziciji da se angažuju na prikupljanju informacija, a ovo dodatno pomaže produktivnim investicijama u privredu. Savremene tendencije odlikuje kontrola bankarskog tržišta, što je osnovna karakteristika organizacija ekonomskih i finansijskih aktivnosti u njihovoj interakciji sa pravnim sistemom. U tom smislu, proces razvoja bankarskog tržišta uslovljen je primenom novih tehnologija, u svrhu podizanja javne kontrole na viši nivo. Glavni motivi javne kontrole bankarskog tržišta nalaze se u održavanju stabilnosti i zaštiti investitora. Javna kontrola povezana je sa prirodom rizika koji se javlja u bankama zbog efekata primene novih tehnologija, investicija i bankarske konkurencije. Javna kontrola ne bi trebala biti ograničavajući faktor u razvoju bankarskog tržišta. Ako bi bilo drugačije, socijalni troškovi bili bi veći od koristi koje treba dobiti regulatornim merama. U slučaju pogoršanja bilansnog stanja banke, banka se u većini slučajeva prodaje ili bude likvidirana. Rizik od ovakvih situacija ima negativne efekte i na druge banke jer utiče na širenje neizvesnosti i straha kod njihovih deponenata, što u krajnjem slučaju može prouzrokovati krizu bankarskog sistema. Države u ovakvim situacijama pribegavaju primeni regulatornih mera kroz sanaciju, restrukturiranje i konsolidaciju. U uslovima opšte ekonomske krize evrozone, države članice EU nisu primenjivale jednake standarde nadzora, što je dodatno uticalo na krizu bankarskog sektora.

Sažetak ▼

Predmet rada obuhvata analizu Direktive 2002/47/EZ o ugovorima o finansijskom obezbeđenju čija je implementacija u pravni poredak Republike Srbije okončana usvajanjem Zakona o finansijskom obezbeđenju, 8. juna 2018. godine. Autor najpre izlaže osnovna rešenja sadržana u Direktivi, potom načine i mehanizme njenog inkorporiranja u unutrašnjni poredak, a zatim se osvrće na mane i nedoslednosti koje su promakle zakonodavcu prilikom sačinjavanja konačnog teksta Zakona. Istovremeno, autor daje i određena objašnjenja o mestu i ulozi pojedinih novih pravnih instituta u unutrašnjem zakonodavstvu, kao i kritički osvrt na posledice koje će uvođenje jednog ovakog sofisticiranog pravnog režima proizvesti u Republici Srbiji.

Sažetak ▼

U savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima Evropska unija insistira na otvorenoj i fer međunarodnoj trgovini. Međutim, sa novim trgovinskim kretanjima, postoji ozbiljna bojazan Evropske unije od nepoštene i neodržive trgovinske prakse nekih zemalja koja dovodi do preuzimanja evropskih preduzeća u ključnim industrijskim oblastima. U cilju zaštite sopstvenih strateških interesa, nadležni organi Evropske unije usvojili su u septembru 2017. godine predlog Uredbe kojom se uspostavlja okvir za proveru stranih direktnih investicija iz trećih zemalja, s pozivom na razloge bezbednosti i javnog poretka. U predlogu Uredbe državama članicama ostavljena je određena fleksibilnost neophodna za proveru stranih investicija u izmenjenim okolnostima i specifičnim nacionalnim okvirima. Predlog Uredbe predviđa mehanizme saradnje između država, posebno u slučajevima kada strane direktne investicije u jednoj ili više država članica mogu uticati na bezbednost i javni poredak u drugim državama članicama. Uz to, predlog predviđa još i slučajeve kad Komisija može vršiti kontrolu investicija koje mogu uticati na projekte ili programe od vitalnog interesa za Evropsku uniju, a iz razloga bezbednosti i javnog poretka.

Sažetak ▼

Državna pomoć kao oblik državne intervencije kojom se reguliše konkurencija na tržištu sve više dobija na značaju u Evropskoj uniji. Uspostavljanje efikasnog sistema kontrole državne pomoći bitna je obaveza zemalja kandidata u procesu evrointegracija. Polazeći od navedenog, u radu se analizira regulatorni okvir kontrole državne pomoći u Evropskoj uniji i Republici Srbiji i njihova usklađenost. Cilj rada je da se stekne uvid u aktivnosti nadležnih institucija u Republici Srbiji preduzetih po pitanju predloženih mera za otvaranje pregovaračkog poglavlja 8 – Politika konkurencije, koje se odnose na sistem kontrole državne pomoći. Analizom se došlo do zaključka da Republika Srbija nije ostvarila značajnije pomake u pravcu stvaranja uslova za otvaranje pomenutog poglavlja. Rad omogućava da se analizom predloženih mera i preduzetih aktivnosti ukaže na značaj usklađivanja sistema kontrole državne pomoći u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da se sagledaju svi napori, ali i propusti, u ispunjavanju predloženih mera za otvaranje pregovaračkog poglavlja u vezi sa konkurencijom.

Sažetak ▼

Nabavka robe, usluga i javnih radova zasnovana je na najboljoj ceni i kvalitetu koji se ne može postići bez adekvatnog nivoa konkurencije na tržištu. Budući da konkurencija između učesnika u javnom konkursu zavisi od kriterijuma dodele i uslova koje je odredilo nadležno telo, državni organi mogu, pod određenim uslovima, ograničiti tržišnu konkurenciju. Takvi izuzeci moraju biti opravdani kriterijumom javnog interesa. S obzirom da usluge opšteg ekonomskog interesa (Services of General Economic Interest – SGEI) predstavljaju poseban segment konkurentne tržišne ekonomije, ovaj rad se fokusira na dužnost konkurentnog ponašanja javnih vlasti u nabavci usluga od opšteg ekonomskog interesa. Osnovni zakon EU neutralan je u pogledu karaktera vlasništva i prepoznaje dve kategorije privatnih preduzeća: lica sa posebnim i isključivim pravima. Predmetna analiza usredsređena je na izvore prava Evropske unije i praksu Evropskog suda pravde kojima se utvrđuje pravni okvir za obezbeđenje konkurencije u nabavci usluga od opšteg ekonomskog interesa. Takođe, rad pruža i pregled postojećih ograničenja u ovoj oblasti.

Sažetak ▼

Trgovačka marža ili razlika u ceni je veoma značajan indikator ukupnih performansi privrednih subjekata. Na njenu veličinu se direktno ili indirektno prelamaju uticaji svih kritičnih faktora uspeha u trgovinskim kompanijama, ili ukupne trgovine i njenih pojedinih sektora. Prosečan trgovac u Srbiji prinuđen je da između 45 i 55 različitih nameta ugradi u trgovačku maržu, za razliku od svojih kolega u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, koji imaju između 12 i 22 nameta. Da li su cene više u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju? Odgovor na ovo pitanje autori su pokušali da nađu putem analize i komparacije cena u maloprodajnim objektima u Nišu, gradu u Srbiji i Sofiji, gradu u Bugarskoj. Na porast cena u Srbiji utiče, između ostalog, i nerazvijena struktura naše trgovine i nedovoljan stepen konkurencije između trgovinskih subjekata na velikoprodajnom i maloprodajnom tržištu. Radi zaštite potrošača kreatori ekonomske politike donose određene mere radi sprečavanja nekontrolisanog rasta cena, putem stvaranja pravnih propisa različitih intenziteta pravne snage. Zakon o zaštiti potrošača ima težnju da adekvatnim pravnim normama uravnoteži neslaganje između faktičkog i pravnog stanja na polju trgovine, pri susretu samih proizvođača na tržišnoj utakmici, kao i potrošača sa istima, a sve u cilju usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom.

Sažetak ▼

Usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije stvaraju su uslovi za konkurentnost i jednak tretman domaćih privrednih društava na evropskom tržištu. Harmonizacija domaćeg privrednog prava sa pravom Evropske unije u vezi je sa pregovaračkim Poglavljem 9, koje Republika Srbija treba da ispuni u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U oblasti pravnog okvira, koji se odnosi na poslovanje privrednih društava, neophodna su usaglašavanja koja se odnose na unutrašnja proceduralna pravila poslovanja skupštine akcionarskog društva. Ta pravila obuhvaćena su Poslovnikom o radu skupštine akcionara. Ovaj interni pravni akt nema status osnivačkog akta, što ne znači da ne mora biti u saglasnosti s njim. To je konsekvenca pravne hijerarhije koja postoji po osnovu Zakona privrednim društvima. Autori posvećuju posebnu pažnju analizi relevantnih zakonskih pravila koja se odnose na Poslovnik o radu skupštine akcionara, te u tom smislu zaključuju da bi bilo nužno dodatno uskladiti ova pravila sa rešenjima koja postoje u uporednom pravu, a koja više odgovaraju komercijalnoj prirodi ovog oblika privrednog udruživanja.

Sažetak ▼

Predmetna analiza koncentrisana je na istraživanje faktora koji utiču na proces migracija, koje su veliki problem savremene spoljne i bezbednosne politike Evropske unije (EU). U radu se prvo pružaju odgovarajuća teorijska obrazloženja ekonomskih imigracija od Drugog svetskog rata naovamo, kao i postojanja empirijske veze između ekonomskih činilaca i imigracionih politika država članica EU. Pomenutim pristupom ostvaruje se cilj istraživanja, koji ishodi iz saznanja o uticaju određenih ekonomskih pokazatelja na pristupe rešavanju savremene migrantske krize. Rezultati istraživanja potvrđuju postojanje veze između ekonomskih činilaca i migratornih kretanja. Uzimajući u obzir učestalost ekonomskih faktora i ekonomskih motivacionih impulzija u migratornim kretanjima, kroz primenu metoda posmatranja, analize sadržaja, uporednog i statističkog metoda, autor je uspeo da ukaže na najznačajnije činioce migratornih kretanja ka državama članicama EU.

Sažetak ▼

Evropska unija se danas nalazi pred mnogim odgovornim zadacima koji se odnose na rešavanje problema povezanih sa novim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, poput terorizma, trgovine ljudima ili hibridnim pretnjama od strane državnih i nedržavnih aktera. U godinama koje su pred nama Evropa će, verovatno, menjati svoju ulogu na globalnom bezbednosnom planu. To će zahtevati snažnu Evropsku uniju, koja može da unapređuje mir i bezbednost država članica. Zahvaljujući Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (ZBOP), Evropska unija postala je jedan od najvećih nosilaca bezbednosti sprovođenjem civilnih i vojnih misija. Kroz analizu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, autori žele da ukažu na postojeća ograničenja sa kojima se Evropska unija suočava, te da se utvrdi stepen usklađenosti nacionalnih odbrambenih politika kada je u pitanju razvoj operativnih kapaciteta Evropske unije, koji su nužan uslov za razvoj Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

Sažetak ▼

Prekogranična saradnja je proces koji se još uvek usavršava, iako postoje vidljivi pozitivni efekti, ali i oni negativni koji predstavljaju savremene bezbednosne izazove. Integrisanje i staranje zajedništva evropskih zemalja nije bio lak proces, ne samo u ekonomskom i pravnom smislu, već i u smislu percepcije tog zajedništva koje je bilo potrebno stvoriti i osnažiti u građanima. Regionalna integracija predstavlja jedan nezaustavljiv proces koji se ne zasniva samo na uspostavljanju sigurnijeg i bezbednijeg regiona, već u znatno većoj meri ima za cilj formiranje poslovnih konekcija, što nesporno ima značajne pozitivne efekte, prvenstveno u oblastima ekonomije, društvenog života, zaštite životne sredine, kulturoloških odnosa, a značajan je uticaj i na političke sfere. U ovom istraživanju razmotriće se neka od osnovih značajnih pitanja koja se odnose na značaj prekogranične saradnje i komiteta regiona pri Evropskoj uniji.

Sažetak ▼

Kriza multikulturalizma u Evropi se u najvećoj meri povezuje sa velikom migrantskom krizom započetom 2015. godine. Autor ukazuje da je kriza evropskog multikulturalizma započela mnogo ranije. Na nivou Evropske unije ne postoji jedinstvena politika multikulturalizma, te su države članice ovo pitanje rešavale na nacionalnim nivoima. Pojedini modeli evropskih država, poput modela asimilacije i „gosta radnika“, nisu odgovarali klasičnoj definiciji multikulturalizma. Promene na svetskoj sceni, na početku XXI veka, uzrokovale su početak pada multikulturalizma i njegovu transformaciju na evropskom nivou, s obzirom na proces islamizacije evropskih vrednosti. Rad pokazuje da je migrantska kriza samo jedan od činilaca koji je doprineo do sada najdubljoj krizi multikulturalizma u Evropi. Autor pokušava da pruži odgovor na pitanje u kojoj meri je moguće zaustaviti dalji sunovrat evropskog multikulturalizma?

Sažetak ▼

Arbitraža predstavlja jedan od načina rešavanja sporova, a naročitu primenu je pronašla u rešavanju međunarodnih trgovačkih sporova. Za razliku od sudskog rešavanja sporova, koje organizuje i reguliše država, arbitražno rešavanje sporova je nezavisno i autonomno, iako država zakonom utvrđuje uslove za ovakvo rešavanje sporova. Moderne tendencije idu u pravcu sve većeg smanjenja uticaja državnih sudova na arbitraže, što, naravno, ne znači da arbitraže postaju samostalne i nedodirljive, već da dobijaju veću autonomiju i mogućnost da u određenim situacijama koriguju kruta nacionalna procesna zakonodavstva, i samim tim doprinesu bržem i efikasnijem rešavanju trgovinskih sporova, prvenstveno međunarodnih. Sa porastom značaja međunarodne trgovinske arbitraže dolazi do evolucije pravila koja se na nju odnose, te je proučavanje i pravno regulisanje međunarodne arbitraže predmet posebnog interesovanja i autora koji u radu ukazuje na njene karakteristike i osobenosti. Uz to, naročit akcenat stavlja na sâm pojam međunarodne trgovinske arbitraže, njen značaj i izvore, kao i aktuelno stanje legislative iz proučavane oblasti, odnosno na Zakon o arbitraži koji je donet 2006. godine, a koji je Republiku Srbiju i srpsko pravo približio svetskim standardima u oblasti arbitraže.