Sažetak ▼

Rad je posvećen uporednom pravom istraživanju zakonodavstava evropskih i drugih država u oblasti kaznene politike vezane za lični status fizičkih lica. Metodom komparacije nacionalnih pravnih sistema istraženi su različiti pristupi u regulaciji pravne obaveze nošenja lične karte, te izricanja sankcija za nenošenje ovog dokumenta o ličnom identitetu. U radu je nadalje istraženo u kojoj meri je pravno uređena obaveza posedovanje lične karte u svetu i u Republici Srbiji. S tim u vezi, autori su pružili uporedno pravna objašnjenja u vezi izricanja sankcija za nenošenje lične karte u periodu od 1995. godine do 2015. godine. Nalazi iz istraživanog uzorka pokazuju da je sankcija za nenošenje lične karte propisana u 0,3% posto zemalja u svetu. U balkanskim zemljama sankcija za nenošenje lične karte propisana je u 83% posto slučajeva. Od zemalja članica Evropske unije u samo dve zemlje predviđeno je izricanje sankcija za nenošenje lične karte, što čini 0,07% od ukupnog broja država članica. U Republici Srbiji je u istraživanom periodu od dvadeset godina podneto više od 195.000 prekršajnih prijava za nenošenje lične karte, što čini 27,63% od ukupnog broja stanovnika. Autori su došli do zaključka da je svakom 36 stanovniku u Republici Srbiji u navedenom periodu izrečena sankcija za nenošenje lične karte.

Sažetak ▼

Finansijska kriza i kriza državnog duga koji je Evropska unija doživela tokom poslednje decenije pokazala je da njena nepotpuna ekonomska i finansijska arhitektura nije bila dovoljna da spreči pojavu neodrživih politika niti je bila dovoljno otporna da efikasno apsorbuju negativne posledice koje su se razvile nakon toga. Stoga su institucije Evopske unije započele sprovođenje sveobuhvatnog paketa mera usmerenih na jačanje ekonomske i monetarne unije što zahteva, pre svega, popunjavanje bankarske unije i dalji napredak Unije ka zajedničkom tržištu kapitala. Evropska unija je u poslednjih nekoliko meseci predstavila nekoliko važnih zakonodavnih i nezakonodavnih inicijativa za sprovođenje mera u vezi sa smanjenjem i podelom rizika: izmene regulatornog i nadzornog okvira za sprečavanje akumuliranja rizika, smanjenja nivoa nekvalitetnih kredita, smanjenja troškova za prekogranične bankarske transakcije, borbe protiv prevara i falsifikovanja bezgotovinskih sredstava plaćanja i poboljšanja finansiranja održivog rasta. Otvaranje Poglavlja 9 – Finansijske usluge u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom ukazuje na neke dodatne izazove koji će morati biti rešeni do kraja pristupnog procesa. Imajući u vidu da Evropska unija nadzire transponovanje pravnih tekovina u domaći pravni okvir, kao i uspostavljanje odgovarajućih administrativnih struktura sposobnih za njihovu implementaciju i primenu, praćenje regulatornih inicijativa unutar Evropske unije jeste od značaja za uspeh pristupnih pregovora i za dalje unapređenje finansijske stabilnosti Republike Srbije.

Sažetak ▼

Predmet analize jeste identifikacija i evaluacija regulatornog domašaja implementacije Pakta stabilnosti i rasta u evropskom monetarnom pravu. U tom smislu, u fokusu rada su pitanja koja se odnose na svrhu i predmet prvobitnog Pakta stabilnosti i rasta kao sui generis međunarodnog sporazuma, potom važnost uvođenja fiskalnih pravila i razmatranje problema primene finansijskih sankcija za neispunjavanje fiskalnih pravila od strane vodećih članova Ekonomske monetarne unije (EMU). Posebna pažnja je posvećena analizi efikasnosti reformisanog Pakta stabilnosti i rasta u preventivnom i korektivnom delu i određivanju njegovog značaja za postizanje koncepta monetarnog i fiskalnog legitimiteta. Korišćenjem dogmatske, aksiološke i logičke metode, autor se bavi isticanjem glavnih prednosti i nedostataka novonastalih rešenja unutar reformisanog Pakta. Zaključak je da reformski Pakt stabilnosti i rasta nije uspeo ojačati koncept fiskalne odgovornosti kao preduslova za fiskalnu stabilnost, koja je zajedno sa konceptom monetarne stabilnosti imperativ za optimiziranje pravca međunarodnih monetarnih odnosa i očuvanje međunarodnog monetarnog poretka, te postizanja potrebnog stepena fiskalnog jedinstva u Evropskoj ekonomskoj monetarnoj uniji.

Sažetak ▼

U međunarodnom ekonomskom poslovanju, direktne strane investicije predstavljaju jedan od odlučujućih faktora za ubrzani privredni rast, zapošljavanje i tehnološki razvoj. Njihove prednosti Evropska unija jasno prepoznaje i podstiče kroz preduzimanje mera koje vode zdravom privrednom okruženju otvorenom za strana ulaganja. Na globalnom planu, Evropska unija ostaje dosledna u stavu da ekonomski odnosi treba da se temelje na međunarodno otvorenoj, održivoj i fer trgovini. U novijem periodu postoji ozbiljna zabrinutost Evropske unije zbog nepoštene trgovinske prakse koju primenjuju strane zemlje i preduzeća. Ovo se naročito odnosi na preduzeća u državnom vlasništvu trećih zemalja koja vrše strateška pripajanja evropskih preduzeća u ključnim industrijskim sektorima. Stoga je, Komisija Evropske unije izdala jedno saopštenje o merama koje treba preduzeti u cilju provere i kontrole određenih stranih direktnih stranih investicija, a radi zaštite sopstvenih trgovinskih interesa. Saopštenje je priloženo predlogu Uredbe o uspostavljanju okvira za proveru stranih direktnih investicija iz trećih zemalja s pozivom na razloge bezbednosti i javnog poretka.

Sažetak ▼

U ovom radu autor razmatra mogućnosti za formiranje zajedničke vojne strukture Evropske unije. Evropa se u ovom trenutku suočava sa diverzifikacijom pretnji koje dolaze od migracija i terorizma podstaknutog povratkom boraca iz konfliktnih područja na tlo evropskih država. Poseban fokus dat je odredbama Ugovora iz Lisabona koje se tiču zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Takođe, kao primarnim izvorom informacija za rad autor je koristio zaključke Evropskog saveta i drugih nadležnih tela EU. Jedinstvo ZSBP analizirano je kroz prizmu funkcionalnih nadležnosti Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. Metodološki, autor se u analizi koristio kvalitativnim i kvantitativnim tehnikama kako bi raspravu o zajedničkoj vojsci EU smestio u definisan teorijski okvir. Osnovnu hipotezu rada predstavlja premisa po kojoj će Evropska unija i dalje biti vojno zavisna od NATO.

Sažetak ▼

Korupcija danas predstavlja jedan od globalnih socijalnih fenomena. U najvećem broju zemalja sveta, nezavisno od stepena njihove razvijenosti, korupcija je sastavni deo društvenih sistema i jedan od najaktuelnijih problema. Evropska unija kao supranacionalna organizacija sa značajnim udelom političke moći u svetu u kontinuitetu se zalaže za suzbijanje korupcije. Ona, u stvari, nastoji da proširi unifikovani pristup u rešavanju problema korupcije na globalnom planu, što malim zemljama i zemljama u razvoju koje imaju visok stepen korupcije posebno pogoduje. Izgradnja jakih institucija u borbi protiv korupcije, kao i jasnih i strogih zakonskih normi, jedan je od prvih koraka na ovom putu.

Sažetak ▼

Cilj ovog rada bio je da se odrede nivoi sportskih aktivnosti pripadnika aktivnog sastava policije i kadeta policijskih škola i fakulteta u različitim životnim dobima u okviru Evropske unije. Ovi parametri su tretirani kao potencijalni kvantifikatori koji se mogu koristiti prilikom procene pojedinaca koji se pripremaju za rad kao budući policijskih službenika. Sportski savez evropskih policija (Union Sportive des Polices d’Europe – USPE) osnovan je u Parizu 30. novembra 1950. na inicijativu Sportskog saveza francuske policije. Njeni osnivači bili su Belgija, Danska, Finska, Francuska, Velika Britanija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Švajcarska. Cilj ovog saveza je da promoviše policije sporta u okviru svojih zemalja članica. Države-članice organizuju evropska policijska prvenstva u intervalima od četiri godine u 16 sportskih disciplina: košarka, kros-kantri trčanje (trčanje u prirodi sa prirodnim preprekama), fudbal, rukomet, dzudo, atletika, maraton, biciklizam, rvanje, streljaštvo, plivanje, skijanje, tenis, stoni tenis, triatlon i odbojka.

Sažetak ▼

Digitalne tehnologije pružaju velike mogućnosti u oblasti upravnih procedura, privrednih aktivnosti i potreba društva, pri čemu se svakodnevno pojavljuju nove vrste proizvoda i usluga informatičke delatnosti koje ne poznaju granice nacionalnih država. S druge strane, bezbednosni incidenti u vezi sa digitalnom tehnologijom su sve većih razmera, a njihova učestalost predstavlja ozbiljnu pretnju funkcionisanju mrežnih i informatičkih sistema. Predmet analize predstavljaju pravni akti Evropske unije koji se odnose na regulaciju bezbednosti mreže i informatičkih sistema.

Sažetak ▼

Predmet rada jeste primena vremenskog žiga u Republici Srbiji. U radu su objašnjeni propisi kojima se uređuju pitanja elektronskih dokumenata, elektronske indentifikacije i usluga od poverenja u oblasti elektronskog poslovanja. Posebna pažnja posvećena je usaglašavanju ove problematike u Republici Srbiji sa pravnom regulativom Evropske unije prema Uredbi br. 910/2014 EU. Imajući u vidu da se načini poslovanja brzo menjaju, u radu je ocenjeno da se rešenja u oblasti informacionih tehnologija menjaju brže od izmena pravne regulative. U radu se iznosi stav da buduća zakonska rešenja treba da budu fleksibilnija i u potpunosti otvorena za nova tehnološka dostignuća. Autori smatraju da buduća pravna rešenja iz ove oblasti treba da budu zasnovana na standardima Evropske unije i opšteprihvaćenim standardima koje primenjuju tehnološki razvijenije zemalje.

Sažetak ▼

Predmet rada je pravo interpretatora, vrste srodnog prava, koja ima posebna svojstva koja ga po pravnoj prirodi i sadržini izdvajaju u prostor između autorskog prava i ostalih srodnih prava. Pravo interpretatora je isključivo pravo koje ovlašćuje svog nosioca da drugome zabrani ili dozvoli korišćenje određene interpretacije. Ono je jedino pravo koje pored imovinskopravnih sadrži i ličnopravna ovlašćenja. Autori u radu daju hronološki pregled regulisanja srodnog prava i prava interpretatora u međunarodnom pravu i u domaćoj legislativi. Takođe, ukazano je na proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama u ovoj oblasti, kao i sa obavezama proisteklim iz ratifikovanih međunarodnih dokumenata i procesa evropskih integracija.

Sažetak ▼

Ovaj rad posvećen je analizi međunarodnopravnih i ustavnopravnih aspekata prava na obrazovanje. Pravo na obrazovanje je jedno od najznačajnijih kulturnih prava koja spadaju u tzv. drugu generaciju ljudskih prava, zajedno sa ekonomskim i socijalnim pravima. Prvi deo rada posvećen je analizi definisanja prava na obrazovanje u najznačajnijim međunarodnim aktima o ljudskim pravima. Ovo pravo je predviđeno Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i relevantnim regionalnim konvencijama o ljudskim pravima. Pravo na obrazovanje je jedino kulturno pravo koje je našlo svoje mesto u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Zato je centralni deo rada posvećen statusu i zaštiti prava na obrazovanje u sistemu Saveta Evrope. Ono uživa neposrednu zaštitu pred Evropskim sudom za ljudska prava, čijim je odlukama ovo pravo značajno unapređeno. Poslednji deo rada analizira položaj prava na obrazovanje u Republici Srbiji. U ustavnom sistemu Republike Srbije, pravo na obrazovanje je garantovano Ustavom, a detaljno regulisano zakonima. U njegovom ostvarivanju javljaju se izvesni problemi u praksi. U zaključnim razmatranjima sumiraju se rezultati istraživanja i daju određene sugestije za poboljšanje položaja prava na obrazovanje.

Sažetak ▼

Ljudska prava pripadaju posebnoj kategoriji prava čije izvorište čini međunarodni pravni instrumentarijum. Njihova celovitost nije moguća bez postojanja čitave lepeze konvencija, deklaracija, paktova, preporuka, smernica i drugih propisa. U tom pogledu je izuzetno zapaženo prisustvo evropskih pravnih instrumenata u svim segmentima ljudskih prava. Uvažavajući mišljenje kojim se potencira jednakost svih ljudskih prava, kao i fakat da se njihovo normiranje vrši u široj lepezi pravnih instrumenata, nije jednostavno izdvojiti određeno ljudsko pravo koje možemo smatrati reprezentativnim. Međutim, u vremenima kada imovinska prava sve više dobijaju na značaju, od posebne je važnosti osvetliti područje prava na imovinu kao ljudskog prava druge generacije. Dodatni motiv, koji je ciljano usmerio našu pažnju na ovo ljudsko pravo, čini sveopšta ekonomska kriza uzrokovana svojinskom transformacijom, prelaskom na liberalni koncept ekonomije, proces restitucije i dr. Svesni činjenice da naši nacionalni pravni okviri moraju biti usklađeni sa međunarodnim i evropskim pravnim instrumentima, pristupili smo temeljnijem pretresanju svih važnijih aspekata prava na imovinu kao ljudskog prava. S tim u vezi apostrofiraćemo važnost pravilnog razumevanja imovine u međunarodnoj i nacionalnoj pravnoj nomenklaturi. U tome nam mogu pomoći stavovi i mišljenja Evropskog suda za ljudska prava u predmetima zbog kršenja imovinskih prava država čiji se građani obraćaju ovom sudu.

Sažetak ▼

U radu se govori o lišenju života lica od strane lekara, a na izričit zahtev pacijenta zbog njegovog teškog zdravstvenog stanja, kao jednom od oblika eutanazije. Polazi se od prava na život kao osnovnog ljudskog prava koje obavezuje države da ga zaštite u okviru svoje nadležnosti. Među situacijama u kojima je lišenje života dozvoljeno, član 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima ne navodi eutanaziju. Stoga, aktivna direktna i dobrovoljna eutanazija je zabranjena u većini nacionalnih pravnih sistema. Ipak, sa napretkom medicine rasprava o eutanaziji vremenom dobija novu dimenziju. U radu se iznosi mišljenje da države legalizacijom eutanazije, pod strogo propisanim zakonskim uslovima, deluju u predviđenim međunarodnim okvirima. U prilog tome, konstatuje se da se u obzir mora uzeti i kvalitet života kao deo člana 8 Evropske konvencije kojim se predviđa pravo na poštovanje privatnog života. Upravo je princip ograničene autonomije glavni argument pristalica ozakonjenja eutanazije. Mentalno sposoban pacijent, dakle, ima pravo da odluči o okončanju svog života. Od lekara se zahteva da uskladi svoje odnose sa neizlečivim bolesnikom prema njegovim interesima. Država mora propisati jasne uslove i pravila procedure i uspostaviti snažan mehanizam nadzora u cilju sprečavanja zloupotrebe.