Sažetak ▼

Sukcesivne krize koje su uzdrmale Evropsku uniju u 21. veku, a koje su dovele do jačanja nacionalističkih i evroskeptičnih stranaka i pokreta, prinudile su Emanuela Makrona, francuskog predsednika izabranog u maju 2017. godine, da se vrati na evropsku političku scenu. Suština francuskog predloga o preutemeljenju Evropske unije je u viziji suverene, ujedinjene i demokratske Evrope. Evropski suverenitet bi se izgrađivao postepeno na osnovama jačanja jedinstva u evro području i to uvođenjem evropskog federalnog budzeta, evropskih poreza i funkcije ministra finansija, kao i ujednačavanjem nacionalnih normi u poreskoj i socijalnoj sferi. Proces o kome je reč bio bi propraćen jačanjem demokratskog legitimiteta Evropskog parlamenta i njegovih nadležnosti. Evropska unija bi izgrađivala svoju vojnu samostalost i štitila bezbednost svojih granica osnivanjem Evropske pogranične policije i Kancelarije za azil. Ostaje da se vidi šta će biti rezultat konačnog dogovora između Pariza i Berlina o budućnosti Evropske unije i da li će to zaista predstavljati „novi početak“ u procesu evropske integracije.

Sažetak ▼

U savremenom krivičnom pravu zatvorska kazna je osnovna i najvažnija vrsta krivičnih sankcija za počinioce krivičnih dela kako bi se sprečilo i borilo protiv kriminala. Ali, pored bezuslovne zatvorske kazne, sva krivična zakonodavstva takođe poznaju različite modalitete njenog donošenja ili izvršenja. To su različiti oblici supstituta ili alternativa u slučajevima kada bezuslovni pritvor nije neophodan. Tako možemo razlikovati punu ili delimičnu suspenziju kazne zatvora ili neku drugu vrstu kazne. U prvom slučaju radi se o uslovnoj osudi. Drugi deo parcijalne suspenzije naziva se uslovno otpust. Uslovno puštanje na slobodu je delimična suspenzija kazne zatvora pod određenim uslovima i za određeni period, ali tek nakon što je osuđeni već delimično osuđen na kaznu. Za odobravanje uslovnog oslobađanja neophodno je ispuniti kumulativno propisane uslove kroz koje se procenjuje da li je i u kojoj meri ostvarena posebna prevencija osuđenog lica u smislu reedukacije i resocijalizacije. Preduslov za sprovođenje ovih mera jeste ispunjavanje formalnih zahteva – u pogledu vrste i trajanja zatvorske kazne ili materijalnih uslova – ocene suda da primena kazne u konkretnom slučaju nije neophodna jer se ciljevi (svrha) kazne može postići bez efektivne primene kazne zatvora u celini ili delimično. Ovaj rad govori o konceptu, karakteristikama, uslovima i metodama primene ovih oblika suspenzije zatvorske kazne u modernom evropskom krivičnom pravu.

Sažetak ▼

Švajcarski zakon o maloletničkom krivičnom pravu iz 2003. godine pripada grupi savremenih zakona koji reguliše na specifičan način status maloletnih prestupnika u materijalnom, procesnom i primenjivom pravu. Zakon se odnosi na maloletne izvršioce krivičnih dela starosti od 10 do 18 godina u vreme izvršenja zločina. Osobe ispod ovog uzrasta tretiraju se kao deca koja su van oblasti krivičnog prava i podložna su merama socijalne pomoći. U Zakonu se naglašava obaveza suda da prilikom sprovođenja krivičnog postupka protiv maloletnih lica, obavezno vodi računa o zaštiti njihove ličnosti, poštovanju životnih i porodičnih okolnosti i razvoju i podizanju maloletnika, a što je u skladu sa međunarodnim standardima. Zakon razlikuje dve vrste sankcija koje se mogu izreći maloletnim izvršiocima krivičnih dela, i to: zaštitne mere koje se odnose na počinioce kojima je potreban poseban nadzor ili terapijski tretman, i kazne koje se odnose na maloletne izvršioce teških krivičnih dela. U svakom pojedinačnom slučaju sud preliminarno ispituje ličnost maloletnika i njegove lične odnose i karakter. U određenim slučajevima sud može doneti odluku o ambulantnom ili stacionarnom (institucionalnom) nadgledanju maloletnika kojem, po pravilu, prethodi medicinski ili psihološki pregled nadležnih institucija. Moguća je pritom i primena zaštitnih mera predostrožnosti i tokom obavljanja ispitivanja ličnih odnosa maloletnika.

Sažetak ▼

Direktiva EU Evropskog Parlamenta i Saveta br. 2016/97 od 20. januara 2016. godine o distribuciji osiguranja reguliše pitanja osnivanja i obavljanja poslova distribucije osiguranja i reosiguranja u EU. Ona se odnosi na sva fizička i pravna lica sa prebivalištem ili sedištem u nekoj od država članica, kao i na lica koja planiraju da zasnuju prebivalište i osnuju sedište u nekoj od država članica s ciljem obavljanja poslova distribucije osiguranja i reosiguranja. Glavni cilj donošenja Direktive 2016/97 je usklađivanje nacionalnih odredbi u vezi sa distribucijom osiguranja i reosiguranja i ona treba da doprinese usklađivanju nacionalnih propisa u vezi sa pristupom obavljanju poslova distribucije osiguranja i reosiguranja. Ovaj akt određuje da bi države članice trebale da omoguće i pristup registrima posrednika. U radu su predstavljene odredbe o statusu distributera osiguranja, a što se odnosi na obavezu upisa u registar, obavljanje poslova posredovanja u drugoj zemlji, organizacione uslove za obavljanje distribucije osiguranja, osiguranje od odgovornosti i zaštitu potrošača osiguranja, uslove informisanja i pravila poslovnog ponašanja distributera osiguranja itd. Direktiva 2016/97 definiše i minimalna stručna znanja i uslove stručnosti za obavljanje poslova distribucije osiguranja u vezi sa neživotnim i životnim osiguranjem, kao i sa investicionim proizvodima osiguranja. U radu su predstavljene i odredbe Zakona o osiguranju Republike Srbije o posrednicima u osiguranju. Po odredbama tog Zakona ove poslove, kao jedinu delatnost, može obavljati društvo za posredovanje u osiguranju koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije.

Sažetak ▼

Privredna društva osnivaju se za obavljanje ekonomskih aktivnosti sa namerom sticanja prihoda nakon izvršenja transakcija. Međutim, u situaciji kada privredno društvo ne posluje uspešno i ako ostvari gubitke, odnosno troškove koji prevazilaze prihode, ta situacija ukazuje da je privredno društvo zapalo u finansijske i poslovne poteškoće. Pored restrukturiranja u postupku privatizacije i reorganizacije u stečajnom postupku, sporazum o finansijskom restrukturiranju predstavlja treći način na koji se može izvršiti oporavak ili sanacija privrednih društava. Ovaj metod sanacije uveden je u naš pravni sistem u 2011. godini, usvajanjem Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju prirednih društava. Dogovorno finansijsko restrukturiranje obuhvata pravna pravila o regulisanju nerešenih dužničko-poverilačkih odnosa. Neka od ovih pravila spadaju u grupu klasičnih pravila o sanaciji preduzeća. Pored tih pravila postoje i potpuno nova pravila koja propisuju mogućnost formiranja organa za sanaciju, nadležnosti institucionalnih posrednika i status poverilaca koji treba da prihvate sporazum o restrukturiranju. Predmetni rad je koncentrisan upravo na analizu navedenih pravila kako bi se pružila jasnija slika o usvojenim pravnim rešenjima.

Sažetak ▼

Cilj rada je sagledavanje postojanja zajedničkih elemenata od značaja za članstvo Republike Srbije (RS) u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji (EU), u delu koji se odnosi na trgovinu i životnu sredinu. U radu se, najpre, ukazuje na neka ključna pitanja od značaja za razumevanje odnosa između trgovine i životne sredine, tj. trgovinskih mera i mera zaštite životne sredine. Konstatuje se postojanje nekoliko elemenata preplitanja. Posebno se naglašavaju elementi preplitanja normativnog karaktera čija je osnova u dokumentima STO, odnosno koji proističu iz relevantnih međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine. Daje se pregled najznačajnijih odredbi relevantnih dokumenata STO od značaja za životnu sredinu. Takođe, ukazuje se i na najznačajnije međunarodne ugovore u oblasti životne sredine sa stanovišta njihovog odnosa prema trgovini. U posebnom delu rada se sagledava položaj RS u kontekstu sticanja članstva u STO i EU. Daje se prikaz procena Evropske komisije u vezi sa napretkom RS u procesu EU integracija. Pored procena koje se neposredno odnose na poglavlje „Životna sredina i klimatske promene”, ukazuje se i na procene koje se odnose na poglavlje „Spoljni odnosi”, od značaja za članstvo u STO. Pitanje usklađivanja zakonodavstva u oblasti upravljanja genetički modifikovanim organizmima zauzima posebno mesto. Takođe, konstatuje se postojanje preplitanja uslova za članstvo u STO i EU u delu koji se odnosi na trgovinu i životnu sredinu, kroz članstvo RS u međunarodnim ugovorima u oblasti životne sredine i usaglašavanje dela nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU.

Sažetak ▼

Vodni saobraćaj, osim značaja za privredni razvoj određene države ili regije, ima i veliki uticaj na zagađivanje i uništavanje čovekove okoline, oštećenje imovine i gubitak ljudskih života. Velike havarije, koje su se krajem prethodnog i početkom ovog veka dogodile pored evropskih obala, podstakle su EU da počne da pridaje veću pažnju pitanju bezbednosti vodnog saobraćaja. U ovom radu napravljen je osvrt na najznačajniju legislativu EU koja reguliše pitanje bezbednosti pomorskog i unutrašnjeg vodnog saobraćaja i obaveze u pogledu obrazovanja i obuke posade kako članica i kandidata EU, tako i trećih država čiji brodovi uplovljavaju u evropske luke ili čiji državljani plove na tim brodovima. Potreba zaštite ljudskih života i čovekove okoline dovela je do povezivanja najznačajnih organizacija na globalnom i regionalnom nivou, kako bi se onemogućile pomorske nesreće i nezgode. Usklađeni su propisi o sigurnosti plovidbe i uslovi za obavljanje plovidbe koje su ove organizacije usvojile. Takođe, predstavljen je stepen usklađenosti domaćeg prava sa međunarodnim standardima.

Sažetak ▼

Intenzivniji razvoj prekogranične saradnje neophodan je kako bi se na najefikasniji način iskoristio širok spektar razvojnih mogućnosti sa obe strane granica u Evropi, kao i potencijal za rešavanje zajedničkih problema. Na taj način regioni bi se međusobno bolje povezali i preuzeli funkciju pokretača daljeg evropskog ujedinjenja i održivih susedskih područja na spoljnim granicama Evropske unije. Prekogranična saradnja, stoga, predstavlja prvi i najvažniji zadatak i politički cilj Evropske unije koji je potrebno sprovesti na regionalnom i lokalnom nivou i u partnerstvu sa državnim vlastima. Integracioni efekti priključenja Srbije Evropskoj uniji, sa aspekta regionalnog razvoja su višestruki, značajni i potvrđeni, direktni i indirektni, regionalno neravnomerni i imaju svoju ekonomsku, demografsku, socijalnu, infrastrukturnu i humanu dimenziju. To potvrđuju, ne samo iskustva svih tranzicionih ekonomija koje su sada članice Unije, već i naša regionalna iskustva sa projektima tokom proteklog tranzicionog perioda.

Sažetak ▼

Prekogranična saradnja decentralizovanih jedinica može da predstavlja sredstvo unapređenja njihovog funkcionisanja, posebno u graničnom pojasu, te se javlja kao izvesna dopuna decentralizovanom sistemu upravljanja, prvenstveno u funkciji ravnomernog razvoja. Pravo na prekograničnu saradnju predstavlja standard u institucionalizaciji lokalne samouprave, a samim tim i viših teritorijalnih zajednica. Ipak, njegov okvir je relativno uzak, podložan nacionalnim ograničenjima. Proces evropskih integracija predstavlja najznačajniju pokretačku snagu prekogranične saradnje, čiji je motiv i cilj korišćenje fondova EU namenjenih za ove svrhe.

Sažetak ▼

Predmetna studija pruža pregled i analizu najvažnijih pravnih instrumenata usvojenih pod okriljem evropskih regionalnih organizacija – Saveta Evrope i Evropske unije. Ovi instrumenti u suštini nadopunjuju međunarodne pravne instrumente donete pod okriljem Ujedinjenih nacija, a koji imaju za cilj da doprinesu univerzalnoj borbi protiv terorizma kao međunarodnog zločina koji predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. U tom smislu evropske države su u obavezi da sarađuju u preduzimanju preventivnih i prohibitivnih mera protiv terorizma. S obzirom da postoje opšti standardi u pomaganju u otkrivanju, izručenju, gonjenju i kažnjavanju počinilaca terorističkih akata Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo Evropske unije u obavezi je da uskladi svoje unutrašnje zakonodavstvo sa evropskim pravnim okvirima za suzbijanje međunarodnog terorizma. Ovo tim pre, jer Srbija kroz ovaj proces pokazuje svoju sposobnost za ostvarenje dijaloga sa svim državama članicama Evropske unije povodom sprovođenja ciljeva Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Sažetak ▼

Odbrambena industrija Srbije predstavlja respektabilan nacionalni kapacitet čija se razvojna uloga sastoji u trajnom povećanju izvoza i obezbeđenju nacionalne samodovoljnosti neophodne za potrebe sistema odbrane. Iako je u poslednje dve-tri decenije odbrambena industrija prošla kroz velika iskušenja, ona je pokazala izuzetnu vitalnost na međunarodnom tržištu. Ova industrija ima potencijal da se razvija visokom stopom rasta i u uslovima pridruživanja Srbije tržištu Evropske unije, a na šta upućuju određeni ekonomski parametri, visok kvalitet proizvoda, cenovna konkurentnost, specifična tehnološka znanja i bogato proizvodno iskustvo, te veliko interesovanje stranih kupaca. Sa novim Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme Srbija je napravila iskorak kojim njena preduzeća iz odbrambene industrije mogu izaći na tržište Evropske unije i druga svetska tržišta. Autori ovog rada posvetili su pažnju političkim i bezbednosnim implikacijama stranih ulaganja u srpsku odbrambenu industriju fokusirajući se na kontekst koji ove investicije mogu imati na proces evropskih integracija.

Sažetak ▼

Predmet rada predstavlja utvrđivanje načina na koji građani Srbije percipiraju legislativni okvir kojim se štite prava ranjivih društvenih grupa u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju. Cilj rada jeste utvrđivanje razlika u mišljenjima i stavovima građana o legislativnom okviru i njegovoj primeni u Srbiji, u odnosu na Evropsku uniju, koji zavise od stepena i vrste obrazovanja. Osim toga, cilj rada jeste i utvrđivanje činjenica na koji način se građani informišu o položaju i zaštiti ranjivih društvenih grupa kako bi se mogao izvesti zaključak o uzrocima za iznošenje konkretnih mišljenja i stavova. Imajući u vidu značaj razvoja socijalnog preduzetništva za rešavanje problema ranjivih društvenih grupa, autori su u radu analizirali legislativni okvir kojim je regulisana ova oblast. Na osnovu sprovedenog istraživanja primenom ankete na uzorku od 150 ispitanika, kao i kroz analizu nacionalnog legislativnog okvira i Strategije Evropa 2020 u oblasti socijalne kohezije, autori su došli do saznanja o postojećem stanju u Srbiji u odnosu na stanje koje postoji u Evropskoj uniji. U tom smislu autori su dali i određene preporuke za unapređenje socijalnog preduzetništva.

Sažetak ▼

U radu su predstavljeni najznačajniji postulati evropske obrazovne jezičke politike: plurilingvizam, demokratsko građanstvo, jezička raznovrsnost, interkulturni dijalog i socijalna kohezija. Analizirani su referentni akti Sveta Evrope i institucija Evropske unije u kojima su proklamovani najznačajniji ciljevi ove politike i aktivnosti evropskih institucija i u oblasti nastave stranih jezika. Potom je učinjen kritički osvrt na evropsku obrazovnu jezičku politiku i njenu primenu u praksi i analizirana primena postulata evropske obrazovne jezičke politike u nastavi stranih jezika u Republici Srbiji.

Sažetak ▼

U Evropi u 21. veku pitanje jezičkih ljudskih prava i rodno osetljivog jezika u službenoj i javnoj upotrebi dobija sve više na značaju. Tim pitanjem sve češće se bave društvene nauke, javne politike i mediji, a rodno osetljivi jezik se smatra jezikom rodne ravnopravnosti. Zahteva se da jezik koji se koristi u službenim dokumentima osigurava jednaku vrednost i jednaku vidljivost ženama i muškarcima i njihovim aktivnostima. Uvažavajući evropske standarde i Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, autor u radu analizira mogućnosti upotrebe rodno osetljivog jezika u propisima sa aspekta pravne tehnike. Pri tome, on koristi dogmatički, normativni i uporednopravni metod. Na kraju rada, autor razmatra značaj proučavanog pitanja za Republiku Srbiju i njen put ka članstvu u Evropskoj uniji. On zaključuje da bi u cilju obavezivanja na doslednu upotrebu rodno osetljivog jezika u propisima trebalo izvršiti i odgovarajuće izmene i dopune Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Sažetak ▼

Surogat materinstvo predstavlja pitanje koje već duže vreme izaziva niz etičkih dilema, a pre svega u vezi mogućnosti eksploatacije surogat majki. Danas je posebno aktuelno u svetlu napretka reproduktivnih tehnologija, kao i reproduktivnog turizma. EU pravo ne reguliše pitanje surogat materinstva, ono pripada sferi posebno osetljivih pitanja. Iz ovog razloga su posebno zanimljiva dva slučaja iz prakse Suda pravde EU koji pokazuju kako pitanje surogat materinstva može iskrsnuti na posredan način, tj. kroz propise koji ne regulišu direktno ovo pitanje. Kada je reč o pomenuta dva slučaja može se primetiti da Sud pravde EU u principu nije prekoračio svoje nadležnosti. Treba imati u vidu da nakon zaključivanja sporazuma o surogatstvu interesi i prava rođene dece mogu biti zaista pogođeni, pre svega u svetlu reproduktivnog turizma. Međutim, postizanje bilo kakvog konsenzusa u ovoj oblasti je trenutno gotovo nemoguće.